Svi jedva čekaju da čuju i vide Anu Stanić jer je kompozitorka i pevačica garancija stila i ukusa, od pesama do pojave. Drugačija od ostalih, ona neguje prefinjenost na sceni, a privatno je strasna i impulsivna. Ipak, njena filozofija podržava izbalansiranost u svemu. Zato i deluje na ljude tako pozitivno, kao javna ličnost i sjajna mama svom sinu.
*Ostalo je malo vremena do novogodišnjih praznika. Nastupate li negde za Novu godinu?
- Za doček nemam angažman, najverovatnije ću ostati kod kuće. To mi je najdraže, da sam u toploj kućnoj atmosferi, sa super hranom, jelkom, ušuškana... Još ako bih mogla da budem u pidžami, bilo bi sjajno.
*Da li vam dom blešti od ukrasa ili ste više za minimalizam?
- Volim minimalistički princip u uređenju doma, ali kad je Nova godina, okačim toliko svetiljki da je to čudo. Obožavam ta svetla. Ne preterujem sa ukrasima za jelku, šljokicama i šarenilom. Svetiljkama okitim ceo stan i uživam.
*Nedavno ste objavili pesmu u kojoj sarađujete s Matijom Dedićem za klavirom.
- U pitanju je obrada pesme "Milena" legendarnog Arsena Dedića. Posvećena je Mileni Dravić i počastvovana sam što smo Matija i ja to uradili. Upoznali smo se još 2019, kad sam gostovala na koncertu posvećenom Arsenu, i dogovorili se o budućoj saradnji. Ali teško smo se uklapali s terminima, sad se poklopilo. Rad s Matijom je pravo uživanje, on je izvanredan pijanista. Snimanje nisam osetila kao rad, već kao kreativnu umetničku razmenu. U narednom periodu nastavljamo saradnju sa setom još nekih Arsenovih pesama, a planiramo i nastupe.
*Spot za ovu pesmu je sveden, vi blistate, reči su, naravno, divne. Čeznete li za povratkom romantike u našu turbulentnu muziku?
- Iako volim i moderan zvuk, prilično sam orijentisana ka tom "old skul" pristupu, ne samo muzici. Spot smo snimali u studiju - klavir, mikrofon, bez mnogo montiranja i kompjuterske pomoći. Mogla sam da pokažem emocije u interpretaciji i budem uverljiva. Zamori čoveka količina ovog novog zvuka koji nema ni romantiku ni poetiku, već unosi neku otupelost. Žalosno mi je da deca tako formiraju ukus, naročito kad je reč o tekstovima i porukama koje šalju. Drago mi je da mogu da ponudim nešto potpuno drugačije.
*Počela je neka lepa saradnja između srpskih i hrvatskih muzičara, naša folk muzika sve je prisutnija u Hrvatskoj. Pozdravljate li to?
- Naravno. Krajem godine izlazi moj "best of" album sa tri nove pesme i obradom "Milene" upravo za "Kroacija rekords". Prvi put pokušavam da napravim prodor na hrvatsko tržište, gde me nema dovoljno. Kao što su njihovi pevači jako popularni ovde, tako i naši pevači treba da imaju njihovo tržište otvoreno i spremno. Led probijaju pevači folka, a ja sam uvek za to da muzika nema granice.
*Početkom decembra napunili ste 48 godina. Da li je bilo nekog sabiranja, osvrtanja?
- Ma ne, rođendani me ne dotiču preterano. Doticali su me trideseti, četrdeseti, a sad se nerviram što se približavam pedesetom. Više me nerviraju te okrugle cifre. Do 45. imala sam utisak da sam napunila 40, a kad sam prešla 45, ne ide mi u glavu da se približavam pedesetoj. To je potpuno u neskladu s mojim stanjem svesti, duha i time kako se fizički osećam. Ne dopuštam da godine utiču na mene i da se zbog njih drugačije ponašam. One su stvarno samo broj.
*Gledamo vaše fotografije u kupaćem kostimu, fenomenalno izgledate, u top formi ste. Volite li da radite na izgledu?
- Volim! Najpre, imam super genetiku i tu sreću da uživam u zdravoj ishrani. Moj stil života je umeren. Retko pijem, ne pušim i nije mi teško da održavam svoj fizički izgled. Skijanje na vodi mi je duševna hrana i antistres terapija, ali nisam neko koga ćete svaki dan videti u teretani. Upravo sam otkrila novu ljubav, sport, a to je penjanje uz veštačku stenu i hajking, penjanje po planinama. Verujem da ću tako ostati i fit i ispunjena. A kad okačim sliku u kupaćem, često se pitam da li je to u redu ili nije. Ali, ako nekom mogu da budem svetao primer da žena ne mora da izgleda starija nego što jeste, drago mi je. Jer i ja imam svetle primere žena na svetskoj sceni koje pratim, gledam i divim im se. One mi daju motivaciju. Očito je da imam želju da prkosim godinama. Ne samo izgledom, već i duhom, kao nekom svojom malom igrom...
*Ko su te dame koje vam se sviđaju?
- Kejt Blanšet, na koju, kažu, ličim - i srećna sam zbog toga. Uglavnom mi se sviđaju one na kojima se, i ako su imale neke estetske zahvate, to ne vidi. Sviđaju mi se i Dženifer Lopez, Sandra Bulok, Hajdi Klum, Gvinet Paltrou... Zrače, žive punim plućima, a prešle su pedesetu. Inspirišu me.
*Šta kaže vaš sin, dvanaestogodišnji Vuk, kad vidi te vaše fotografije? Podržava li vas?
- Vuk se neprestano šali, u stilu "moja mama je riba". Kad god hoću nešto da okačim, on se umeša: "Ne, nemoj ovu, moraš da objaviš neku gde si seksi!" Sve to shvata kao šalu. Kad bih primetila da mu smeta, ne bih kačila. Vuk uživa da mu je mama lepa. Često mi kaže: "Ti si moja devojčica." A onda napravi pauzu i doda: "Matora devojčica." Sin mi je veoma duhovit i sa mnom ima drugarski odnos. Mnogo me uveseljava.
*A kad dođe zima, vreme sarmi i ruske salate, padate li na to?
- Ruska salata mi je jedno od omiljenih jela na svetu. Sarme jedem, mada mi nisu baš omiljene, ali volim pečene paprike u ulju s belim lukom, dobro pečenje... Pojedem i pihtije, ne bežim od masnog. Uvek su mi prilozi važniji od mesa, osim kad je veoma ukusno. Zimi često idem na slave i to je teška hrana. Nakon toga imam potrebu da dva dana budem na salatama i supicama, da izbalansiram taj osećaj u stomaku. Cela filozofija moje ishrane su balans i umerenost.
*Ima li neodoljivog iskušenja?
- Moja slabost su slatkiši. Kad god se ugojim - prema svojim merilima, znači da sam preterala sa slatkim. Iako imam insulinsku rezistenciju i trebalo bi da pazim, nekako svi oko mene koji imaju ovu dijagnozu ne paze. Onda i meni popuste kočnice i oprez. Koliko slatkiša mogu da pojedem, ljudima je zapanjujuće, čak me neki prijatelji i opomenu. Vrlo često u kući nemam ništa slatko, inače bih sve pojela. Ali i moj sin voli slatkiše, sličan mi je. Počela sam da vodim računa. S godinama sam naučila da uživam u crnoj čokoladi - što mi je ranije bilo nemoguće, naučila sam da ne stavljam šećer u kafu... Skoro nikad ne pržim hranu. Ona podiže šećer. Sve spremam na vodi i na kraju dodam ulje.
*U skladu s filozofijom, pravite li već planove za novogodišnju trpezu?
- Ne. Impulsivna sam i u životu i u kuvanju. Ako je važna proslava u pitanju, jelovnik smislim samo dan ranije. Sve radim u poslednjem trenutku, zavisi od inspiracije. Kad sam putovala po Bliskom istoku, kuvala sam, recimo, libansku hranu. Onda me je to prošlo. Sada stalno pravim kinesku jer je Vuk obožava. Evo, imam 48 godina a nikada nisam probala da napunim paprike, niti da zavijem sarmu... Ne privlači me, a moja mama to radi savršeno. Ja sam za internacionalnu kuhinju, egzotičnije začine. I Vuk to voli. On ume nešto da spremi, pa nas dvoje eksperimentišemo sa sosevima i umacima. I volim da skuvam brzo, a ne da se dugo krčka...
*Čeznete li za nekim putovanjem?
- Kad čeznem, ja otputujem. Nedavno sam se vratila iz Španije, a pre mesec dana imala sam divan nastup u Los Anđelesu, pa u Zagrebu... Poslednji dinar bih dala na putovanje. Putovanja su moja dominantna duševna hrana.
Stil.kurir.rs/Ljilja Jorgovanović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
