Da je živa, Merima Njegomir bi ovih dana slavila svoj 70. rođendan. Ali sudbina je tako htela a u novembru njena porodica umesto rođenjdana, obeležava godišnjicu njene smrti.
Posebno teško je ovih dana njenoj deci, a njena ćerka Ljubica Njegomir je tom prilikom objavila ove reči:
"Danas je 9.11. Danas je rođendan moje mame. Danas bi pravili veliku žurku. Danas bi napunila 70 godina. Beskrajno majčice moja. Danas smo sahranili moju ujnu Milicu, ženu mog ujaka, maminog rođenog brata. Kažu sve je to deo života...", napisala je Ljubica.
Prošle godine, u isto vreme njene ćerke su napisale kako su uvek htele da gaze njenim stopama, ali da to nije bilo lako..
Prisetimo se početaka i neverovatnog života Merime Njegomir.
Rođena je kao Merima Kurtiš 9. novembra 1953. godine, a živela je na Novom Beogradu. Kao dete bavila se ritmičkom gimnastikom i u ovom sportu bila je izuzetno uspešna.
Zanimljivo, kada je bila peti razred osnovne škole Merima je želela da peva u školskom horu, ali je nisu primili. Smatrala je da lepo peva, ali da je bila isuviše stidljiva, te se kao takva nije uklapala u ovaj muzički hor. Tada je prestala da mašta o muzičkoj karijeri. To je trajalo sve do njene osamnaeste godine.
Ljubav i talenat ka pevanju Merima je nasledila od majke koja je imala izuzetno lep glas i sluh za muziku. Odrasla je u porodici koja je cenila tradicionalne vrednosti, majka joj je poreklom iz Bosne, a otac iz Makedonije. Kada je bila u pubertetu, sa četrnaest godina, njeni roditelji su se razveli. Njena majka je napustila porodični dom sa Meriminom sestrom koja je tada imala pet godina, dok su Merima i njen mlađi brat ostali sa ocem. Život joj se tada mnogo promenio.
Morala je da brine o ocu i bratu, naučila je da kuva, kao i da obavlja sve kućne poslove. Majka i sestru je viđala povremeno. Njena majka se ponovo udala i dobila još jednog sina, Meriminog polubrata. Posle osnovne škole želela je da upiše Gimnaziju u Zemunu. Otac joj je rekao da to ne dolazi u obzir, da mora upisati zanat, kako bi što pre mogla početi da radi jer on nije mogao da ih izdržava. Tako je Merima završila Ugostiteljsku školu. Na ekskurziji u srednjoj školi, dok su putovali vozom za Sloveniju, Merima je zapevala. Njenim drugarima iz škole se to dopalo, pa je od tada redovno pevala kada su se družili, piše Biografija.org
Po završetku Ugostiteljske škole, Merima nije želela da radi taj posao, pa je upisala Višu turističku školu.
Kada je imala osamnaest godina izašla je sa prijateljima u jedan restoran na muziku. Društvo je bilo izuzetno veselo, pa im je prišao čovek iz orkestra i razgovarao sa njima. Merima je u šali rekla da peva mnogo bolje od njihovog pevača, a onda su joj ponudili da baš ona zapeva umesto njega što je i prihvatila. Bio je to njen prvi nastup pred publikom.
Dva meseca kasnije, muž i žena koji su vodili ovaj orkestar, kontaktirali su Merimu i došli kod nje kući da razgovaraju sa njenim ocem. Rekli su mu da ima vrlo talentovanu kćerku i pitali da li bi ona mogla da nastupa sa njima. Njen otac se naljutio i to nije dozvolio. Uprkos tome, nekoliko dana kasnije, Merima je nazvala ovaj bračni par i prihvatila ponudu. Nakon nekoliko proba, 1. maja 1972. godine, Merima je sa orkestrom „Citadela“ otputovala u Ključ u Bosni gde je trebalo da nastupaju u jednom lokalu nekoliko meseci.
Međutim, tu su se zadržali tek nekoliko dana jer se vlasnik restorana ljutio što je Merima početnica i ne zna veliki broj pesama. Dobili su novi poziv i otputovali u Podgoricu. U hotelu „Podgorica“ nastupali su dva meseca. Svako poslepodne Merima je slušala pesme na gramofonu i učila tekstove, zapisivala ih u svesku. Vrlo brzo je sve naučila i njen repertoar je bio veći. U tom periodu Merimin otac se mnogo ljutio i smatrao je da će njegova kćerka osramotiti porodicu Kurtiš. Za očeve reči Merima nije marila, pa je po povratku u Beograd upisala srednju Muzičku školu „Kosta Manojlović“ u Zemunu koju je i završila.
Kada je upoznala Predraga Živkovića Tozovca 1977. godine, on joj je komponovao prve dve pesme koje je objavila za Jugoton. Tada počinje njena zaista uspešna muzička karijera.
Ljubavni život
Merima Kurtiš udala se 1979. godine za Milana Njegomira i od tada nosi prezime Njegomir. Svog muža Milana upoznala je kada je imala 21 godinu. Udala se za njega posle pet godina veze, a njen muž je tada imao 42 godine. Merima je govorila da je to bila ljubav na prvi pogled, a svog muža je opisivala kao vrlo lepog, pametnog i zgodnog muškarca. On se ranije nije ženio. Merima mu je za pet godina rodila četvoro dece, kćerke Milicu, Jelenu i Ljubicu i sina Marka.
U tom periodu je snimila i četiri albuma. Imala je veliku energiju i želju da radi, ali i da se ostvari na majčinskom planu. Sve je radila uporedo, a imala je jednu ženu koja joj je nekoliko godina pomagala oko čuvanja dece. Merima nije izbegavala nastupe. Nastupala je čak i dok je bila trudna, i nekoliko meseci nakon porođaja. Izbegavala je samo da putuje negde dalje od Beograda ili da ide na turneje koje iziskuju više dana u nizu.
Sa Milanom je bila u braku 16 godina, do 1995. godine. I nakon razvoda ostali su u dobrim odnosima, a njegova smrt u avgustu 2019. godine duboko je potresla Merimu.
Nakon razvoda, sva deca su ostala sa Merimom i nije joj bilo nimalo lako.
Bilo je teških trenutaka, a često i manjka novca. Ipak, Merima je uspela deci sve da obezbedi zahvaljujući svom talentu i muzičkoj karijeri. Decu je školovala i izvela na pravi put.
Preminula je od posledica raka pankreasa 2021. godine, samo par dana nakon što je napunila 68. rođendan.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
