Kada je sedamdesetih godina Lukino Viskonti, slavni filmski reditelj, planirao snimanje filma "Smrt u Veneciji", tragao je za protagonistom savršene lepote.
Potraga ga je odvela do Bjorna Andresena, mladog Šveđanina koji je tada imao 15 godina i glumačko iskustvo.
Film je doživeo ogroman uspeh, a Viskonti je Andresena proglasio najlepšim dečakom na svetu. I kritičari su delili oduševljenje Bjornovom pojavom, pa su njegovu pojavu upoređivali sa Mikelanđelovim Davidom.
Svetska slava posle takvih hvalospeva bila je neizbežna, ali uskoro se pretvorila u noćnu moru koja je Andresena pratila celog života.
Nedavno se te teme dotakao novi dokumentarni film "Najlepši dečak na svetu" koji se pozabavio Bjornovom sudbinom. Bjorn kaže da bi mu život bio mnogo bolji da nikada nije ni upoznao Viskontija, za koga kaže da je "kulturni grabežljivac" koji je njegovu naivnost i mladost iskoristio da ga objektivizuje i iskoristi. Na kraju, i na samoj audiciji, svedoči Andresen, uslov da uopšte nastave sa audicijom koji je postavio Viskonti bio je da se Andresen skine.
"Smrt u Veneciji" postao je kultni film u LGBT zajednici. Viskonti, kao i drugi glumac, Dirk Bogard, otvoreno su govorili o svojoj naklonosti prema istom polu, međutim dokumentarac postavlja pitanje etičnosti snimanja filma sa mladim Bjornom.
Naime, u dokumentarcu Andresen kaže da je bio premlad da bi bio pretvoren u seksualni objekat. Viskonti ga je vodio i u brojne noćne klubove, a postao je i trofej za bogate i moćne Parižane koji su ga obasipali skupocenostima samo da bi mogli da sa njim paradiraju gradom. Proslavio se širom sveta i svakodnevno dobijao džakove pisama obožavalaca.
Po povratku u Evropu, pokušao je da izgradi drugačiji tip glumačke karijere i otarasi se nadimka "najlepši dečak na svetu". Bezuspešno, pokazalo se. Bilo je nemoguće otarasiti se reputacije koja ga je pratila, a preživljavao je isključivo zahvaljujući tome što su se bogati Parižani i dalje otimali o mogućnost da ga izvedu na večeru i pokažu se u njegovom društvu. Iako kaže da je isključivo heteroseksualan, ni sa ženama nije imao sreće, opet zbog lepote. "Navikao sam da me nijedna ne odbija i nikada nisam naučio da zavodim".
SVOJU BOL JE KRILA OD MEDIJA, JEDAN ČOVEK JE NIKADA NIJE PREBOLEO: Životna priča Sofi Marso! ( FOTO)
Za Andresena je veliki problem bila i njegova baka koja je bila očarana njegovom slavom. Zbog toga Bjorn veruje da baka nije realno sagledala situaciju i opasnosti kojima je bio izložen, u strahu da ta slava ne nestane.
Andresen kaže da je godine proveo u alkoholizmu i depresivnom stanju, a da i danas u 66. godini nije dobro. Živi sam u siromaštvu, prekomerno puši, stalno raskida i miri se sa devojkom i večno je u problemima sa stanodavcem.
Nakon porodične tragedije, kada je ostao bez devetomesečnog sina Elvina, život mu se pretvorio u pakao.
Andresen je ležao u krevetu kraj njega, obamro nakon noćnog provoda i pića, dok je njegova supruga vodila njihovu ćerku u vrtić. Beba je preminula zbog sindroma iznenadne smrti, međutim Andresen ne može da se otarasi osećaja krivice.
ŽIVOTNA PRIČA POSLEDNJE GRČKE BOGINJE: Ono što je najviše želela, nikad nije dočekala! (FOTO)
"Lekarska dijagnoza je taj sindrom. Moja dijagnoza je nedostatak ljubavi".
Andresenova glumačka karijera pokazala se toliko neuspešnom da je više puta prekidao i radio kao profesor muzičkog. Nestao je iz javnosti tako da su mnogi mislili da je umro sve dok se nije ponovo pojavio 2003. godine, kada je njegova fotografija iskorišćena za ilustraciju prednje naslovnice 'Lepog dečaka', ode Džermejna Grira lepoti mladih dečaka. Za to, kaže Andresen, nikad nije dao dozvolu, a to je ponovo potpirilo stare priče o njemu, što ga je dodatno razorilo.
