Bila je to njena prva velika ljubav, ona iz osetljivih tinejdžerskih godina, koja se ne zaboravlja. I on je voleo nju, ali imao je još jednu strast – moćne dvotočkaše. Nataša Bekvalac tada je imala 17 godina i već je znala da će muzika biti njena profesija, dok je njen dečko, pasionirani ljubitelj motora, uspešno studirao arhitekturu.
Ceo svet je bio njihov, ceo Novi Sad ih je znao. Često su krstarili gradom na motoru. Nažalost, strast prema brzoj vožnji koštala ga je života. Da zlo bude veće, tragedija se dogodila samo nekoliko desetina metara od mesta gde se danas nalazi kafana Danila Ikodinovića „Tako je suđeno“. Očigledno je suđeno bilo i lepoj pop zvezdi da se zaljubljuje u momke koji obožavaju motore i ne znaju za strah. Ali, kada brzina i šljašteći hrom jednom uđu u krv, stvaraju posebnu vrstu zavisnosti od koje se nije lako spasiti.
Iako u to vreme više nisu bili u vezi, a Nataša je uveliko snimala svoj prvi album, vrlo je teško podnela gubitak. Rana je zarasla ali ožiljak ostaje. Posvetila mu je i jednu od svojih najlepših balada - "Miris".
Jednom prilikom, dok su još bili zajedno, Danilo Ikodinović otkrio je da su motori i brza vožnja jedino oko čega se svađao sa Natašom. Proslavljenog vaterpolistu je upravo pad sa "jamahe" umalo koštao života, kasnije možda i braka sa zanosnom pevačicom. Desilo se to 2008. godin, kada je pri brzino od 170 milometara na čas izazavao sabobraćajnu nesreću. Bila je to priznaje, njegova najveća životna greška.
