Teška životna priča Olge Jovičić, ćerke pokojnog kompozitora Mikija Jovičića, vratila sećanja na tužnu priču o jednom nesrećnom čoveku, a velikom pesniku. Miki Jovičić (1953 - 1996) bio je autora blizu dve hiljade pesama, od kojih je makar dvesta večitih hitova.
- Miki Jovičić je ugledao ovaj svet 21. decembra 1953. godine u Batuši kod Požarevca, kao prvo dete majke Olge i oca Ljubiše. Mikijevi roditelji se brzo razvode, a on ostaje da živi u Batuši sa bakom Vukosavom. Počeo je da piše kao đak osnovne škole, a posle završene Poljoprivredne škole u Požarevcu zaposlio se na Jugoslovenskoj železnici, gde je pet godina bio uzoran službenik - pričao je pesnik Bora Vasić, Mikijev prijatelj.
- Bio je zaljubive prirode, voleo je mnoge žene i doživeo mnoga razočaranja. Oženio se sa dvadesetak godina, prva žena Ružica rodila mu je sina Zorana. Iz drugog braka sa pevačicom Zoricom ima ćerku Olgicu, a iz trećeg braka sa Vanjom ima sina Stefana, koji se rodio nakon njegove smrti.
Sve Mikijeve ljubavi bile su turbulentne, sva tri braka filmska priča za sebe, a sve vatre svoga srca izlio je u pesmama koje će se večno pevati. Posle ljubavnih brodoloma i prvih para od od prodaje ploča, Miki je rešio da napusti stalno zaposlenje i da mu pisanje pesama bude jedino zanimanje. Od 1972. počeo je da snima ploče sa svojim pesmama. Samo za pokojnog Šabana Šaulića napisao je tridesetak hitova.
Ćerka preživela strašnu torturu
Imala sam srećno detinjstvo. Oni su bili pre svog vremena. Mama je pucala iz puške, igrala bilijar, druge žene su je osuđivale. Mnogo jaka, ja nemam tu njenu osobinu, ja sam na tatu više. Bila sam vezanija za tatu, bio je blaži, romantičan, pisao mi je pesme. Budio me s pesmama pored jastuka. Uvek sam držala tatinu stranu, za mene je bio heroj. Sad samo znam spekulacije i priče, neko priča da je on kriv za svađe, neko da je ona. To nije moje, moje je da oni žive kroz mene. Tata je probao da izvrši samoubistvo u vreme njihovog razvoda. Hteo je da je zadrži, da privuče pažnju verovatno... Mislim da je upotrebio sve da je zadrži. Ja to nisam videla svojim očima, video je stariji brat - započela je Olga svoju bolnu ispovest.
Fatalna ljubav Mikija i njegove supruge je odvela kompozitora u ponor. Nije mogao da se pomiri sa činjenicom da ju je izgubio, a prema Olginim rečima, svesno se uništavao, što joj je teško padalo.
- Razveli su se, pomirili su se, pa venčali u crkvi, ali ni to nije potrajalo. Mama mu se vratila jer je gubila mene, ja sam počela da bežim od nje, išla sam kod tate. Ali ni to je nije zadržalo. Socijalno je odlučilo tada da mogu da idem kod koga hoću. Ja sam bila privrženija tati. Ne sećam se šta sam mislila na maminoj sahrani, znam samo da sam počela da vrištim kad su je sahranjivali. Ali nije tad to bio veliki šok za mene, jer sam imala tatu, nisam padala u neke depresije, tata mi je dozvoljavao da radim šta hoću, napunili smo kuću mačkama, kučićima... Nije mi dozvolio da osetim tugu. Tada sam ostala sa ocem i bratom i život mi je izgledao najlepše, ali mi je tata jako patio.
- Tata bi noću odlazio na majčin grob, ali je čekao da se ja uspavam. Ali sam ja znala gde je. Znala sam da će da umre... Znala sam, ređao je dijagnozu za dijagnoznom. Sa 40 godina je izgledao 20 godina starije. Šta da kažem, osim da svako živi svoju ljubav. Moj tata je umro zbog ljubavi. Ja sam jako bila ljuta... Srce mu je puklo od tuge. Umro je na mojim rukama. On je oženio ženu za koju je umislio da liči na moju majku. Saznao je kad mi je majka umrla da u tom jednom lokalu ima pevačica koja je ista majka. Došao je kod kuće, rekao mi da je video ženu koja izgleda istao kao moja mama. Sutradan me je odveo tamo, to je prestižna kafana u Požarevcu, znala sam i kuvare i konobare. Imala je samo istu frizuru, zaista nije ličila, ali je bila fenomenalna žena koja mi je rodila brata - ispričala je Olga.
Jedne noći dobila je jezive batine od žene njenog brata i to zbog banalnog razloga.
- Jednog dana sam se vraćala iz škole, bila sam na groblju, pa kod maćehe, imala sam 11 godina, ona je mislila da je ogovaram tamo. Brat mi je udario par šamara, pitao gde sam do sad. Rekao mi je da lažem, ulazim, ona mi kaže: "Sad ću da te ubijem, čujem da me ogovaraš da te bijem, ja sam svoje dete ostavila zbog tebe, a ti pričaš da sam loša, večeras će jedna od nas dve da legne pored tvog tate". Tukla me je štapom, letela sam sa fotelje. Krenula je da me davi, brat je stajao na vratima i gledao me, videla sam mržnju u njegovim očima. Brat koji me je uvek čuvao je samo stajao i gledao, obratio se njoj: "Nemoj, prestani, nije vredna toga". Upiškila sam. Krenula sam do tetke, zaledila mi se to od mokraće.
I kod rodbine nije mogla da pronađe utehu, svi su se sklanjala iza brojnih izgovora.
- Šta da ti radim, moraš da budeš mirna, da pereš sudove, budeš dobro dete...". To mi je tetka rekla. Otišla sam sledeći dan u školu tako, svi su me gledali. Svi su primetili modrice. Zvali su tetku, socijalnu radnicu, kad sam ih videla, opet sam se upiškila. Pravdala sam se da sam se pobila, samo da ne bih završila u domu. U socijalno su došli brat i ta žena, bila je manja od makovog zrna. Ja sam im rekla da rade sve, samo da mi ne uzmu brata. Vratili smo se kući, brat mi je rekao da sam mu upropastila život, a ispostavilo se da sam mu spasila. On mi danas kaže da se pola stvari ne seća. Nisam ljuta na njega, bila sam do skoro ljuta na nju, jer sam imala košmare i košmare. Danas sam na lekovima. Bila sam anksiozna devojčica, sada sam anksiozna žena - rekla je ona.
Odlazi u Skoplje sa namerom da dobije makedonsko državljanstvo i željom da tamo konačno izgradi miran život.
- Ali ja kao ja, shvatila sam posle da postoji neki algoritam života, kod mene mora da se desi nešto loše. Platila sam u Skoplju kuću za godinu dana unapred i upoznajem komšinicu koja je imala 28 godina. Pile smo kafu, znala je moj cilj, da hoću da izvadim državljanstvo, da radim, sve je znala. Ona mi kaže da radi vikendom u jednom lokalu i da mogu da pođem sa njom nekad. Pošla sam, nekih 100 kilometara od Skoplja grad, tamo sam pošla kod gazde sa njom, čovek od 55 godina. Nije mi se ni svidelo to mesto. Komšinica je bila konobarica vikendom, ali taj dan nije radila, sedele smo i pričale. Ja sam čekala da se ona spremi. Ništa se nije dešavalo, kao išle smo u neki izlazak.
Nije ni slutila šta će joj se te noći desiti.
- Nisam mogla da pomislim da neko može da me siluje. Bio je normalan, oslovljavao me sa "sine", pričao da će mi pomoći oko državljanstva. Prespavala sam kod nje, sledeći dan je trebalo da idem na autobus do Skoplja, on se ponudio da me odveze, a ona ostaje, što me je začudilo. Samo što sam sela u auto, posle dva minuta mi je stavio ruku i kao: "Kako si slatka, lepa". Ja ga pitam: "Čika Luka, šta je Vama?", a on: "Nemoj da me čikaš. Pitala sam ga zašto to radi, rekla mu da je star, on skrenuo u šljivike, i dalje nisam verovala šta može da se desi.
I dodaje da joj nije verovao kada mu je otkrila da je nevina, već je užasno počeo da je vređa.
- Rekla sam mu da nisam dobro, da sam nevina. On mi je tada rekao: "Ti si srpska k*rva koja je došla da se je*e sa Šiptarima, znam ja takve kao ti". Govorila sam mu da imam familiju ovde, da mi je mama Makedonka. Parkirao se, ja pokušala da uzmem telefon, ne znam ni koga bih pozvala... On me je udario i rekao: "Hoćeš da te bijem, pa da uživamo ili da mi se ne praviš fina i da uživamo?". Sve je počelo da mi se meša. Pitala sam bar da stavi kondom, rekao je: "Naravno da ću sa k*rvama kao što si ti da stavim kondom". Povukao me je na sebe i bol. Osetila sam bol jaku, samo sam razmišljala, čuvala sam to, sanjala sam o nekom princu - otkrila je u ispovesti na Hype televiziji.
(Stil/ Telegrf)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
