Muzika koju je komponovao Vojislav Voki Kostić donela mu je veliku slavu i poštovanje, ne samo među znalcima, kolegama i ljubiteljima. I danas, mnogi o njegovoj muzici govore da je savršena u svojoj jednostavnosti, prepoznatljiva do obožavanja, toliko zarazna da se melodija, kada se jednom čuje, više nikada ne zaboravlja.
To su hitovi poput "Kafu mi draga ispeci", "Bele ruže, nežne ruže", "Ljubav mi srce mori", "Igrale se delije" , "Janičar" i mnogi drugi, postali su evergrin narodne muzike.
Kostićeva muzika iz pozorišnih predstava "Sveti Georgije ubija aždahu", "Oj, Srbijo, nigde lada nema", "Zabavi Ameliju", kao i muzika iz filma i baleta "Ko to tamo peva" predstavljaju antologijske vrednosti.
Voki je sa prijateljima pravio gurmanske maratone (svakog dana novo jelo, pa ko duže izdrži da se ne ponavlja) koje je, po sopstvenom priznanju, počeo tačno 28. septembra daleke trideset prve godine, kada je nezadrživo "jurnuo na gurmanluke, gastronomiju, kuvanje, jedenje, gustiranje, probanje, štrpkanje, naslađivanje, zaslađivanje, dosoljavanje, zgušnjavanje, razređivanje, izravnavanje, umućivanje, ukuvavanje, razdvajanje, zamesivanje, zaljućivanje, poširanje, blanširanje, flambiranje, oduševljavanje, ushićivanje, i najzad – za pedeset godina života dostigao svega – 130 kilograma žive vage!"
Kada je odlučio da stavi tačku na sva ta gustiranja, probanja, štrpkanja i naslađivanja, čitaocima je u "gastronomskoj trilogiji uz 555 recepata" podario knjigu kojom je do krajnosti, bez imalo obzira prema sebi, otkrio put kojim se stiže gore i dole: od 5 do 130, pa nazad do 75 kilograma.
On je jedan od najplodnijih srpskih kompozitora svih vremena, a muzičkim putem je pošao samo zato što su sva ostala školska vrata za njega bila zatvorena. Vojislav – Voki Kostić je od 1947, kad je imao samo šesnaest godina, bio dve godine na robiji zbog dela „protiv naroda i države”. Kad je izašao na slobodu očev prijatelj ga je, krišom, zbog robijaške prošlosti, uveo u muzičku školu.
A u život je krenuo kao gospodin po rođenju, obrazovanju, vrsti svih talenata, odnosu prema sebi i drugima... Rođen je posle brata Vanje u braku lekara Aleksandra i Smilje, nosilaca francuske Legije časti!
Njegov otac Aleksandar je, kao histolog, embriolog i seksolog, bio 1921. godine pokretač osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu, a majka Smilja, pedijatar, osnivač dečije klinike.
Na pitanje kojim se muzičkim delima ponosio rekao je: "To su samo dva dela: Muzika za televizijsku seriju „Vuk Karadžić” i za balet „Ko to tamo peva”. „Vuk Karadžić” je, sa Mikijem Manojlovićem, pre svega, najbolje snimljena serija u istoriji televizije, a ja sam je obojio sa petnaest sati izvanredne muzike. A komponovao sam muziku i za serije „Vruć vetar”, „Balkanski špijun”, „Bolji život”... Bilo je tu oko šest stotina kompozicija za sva pozorišta, pa za šezdesetak filmova, stotinak klasičnih dela, a i za oko tri hiljade pesama kao, na primer, hitovi: „Idu dani”, „Za Beograd”, „Ja sam ja, Jeremija”"...prenosi Ekapija.com
A na pitanje šta posebno pamtiti iz detinjstva rekao je: "Gubitak brata Vanje i moj odlazak u zatvor. Vanja je 1942, sa osamnaest godina, otišao na Ravnu goru, kod četnika. Bili smo vaspitani u nacionalnom duhu. Vanja je poginuo u borbi protiv partizana. Nikad nismo saznali gde mu je grob. A ja sam, posle rata, u šesnaestoj godini, sa dvadesetak drugova, krijući to od roditelja, štampao i rasturao letke protiv komunista. Uhapsila me OZNA. Osuđen sam na tri, a u zatvoru sam bio dve godine."
Što se tiče kuvanja i recepata govorio je: "Od malena sam voleo. Prvi ručak sam napravio kad sam imao osam godina. To je bilo 28. septembra 1939. godine. Bila je to godišnjica venčanja mojih roditelja. Pomogla mi je Micika, Slovenka, naša kuvarica. A baka Katarina, očeva majka, mi je, sa posebnim uvažavanjem, poklonila svoj kuvar. Iz tog kuvara su krenuli svi moji recepti. A često sam išao i na gastronomska putovanja. Obilazio sam zemlje i proučavao kuhinje."
"Moje knjige su udžbenici ishrane, a ne obični kuvari. Gastronomi su bili poznati umetnici: Balzak, Rosini, Bojan Stupica, Arsa Jovanović, Muci Draškić, a Mocart se odmarao u kuhinji, uz šerpu i varjaču... Jer, kulinarstvo je umetnost" , govorio je Kostić.
Blage naravi i gospodskog ponašanja, bio je omiljen među kolegama, koji su njegov odlazak teško podneli.
Preminuo je u Beogradu, u 79. godini, posle duge i teške bolesti. Bez obzira što mu je šest godina pre toga amputirana desna noga, vredno je radio - u tišini. Bio je jedan od najdarovitijih srpskih kompozitora. Komponovao je 93 dela klasične muzike, kao i muziku za 67 filmova, 310 pozorišnih predstava, 20 TV serija, 40 TV filmova, 20 radio-drama i mnogo balada. Objavio je 33 LP ploče, tri knjige, i više od 35 naučnih radova, eseja i studija.
"Poslednjih godina, posle amputacije noge, najčešće se prepuštam tišini. Ali, i sad radim, komponujem. Ima još mnogo muzike u meni, iako me je gubitak noge odvojio od osnovnih tokova života. Ipak, dogodi mi se, ponekad, kad sam sam, da slušam balet „Ko to tamo peva". To mi diže moral. Čak se nekad zapitam da li je moguće da sam ja to napisao" , govorio je Kostić, prenosi Hello.rs
Kolege su i nakon njegove smrti imale samo reči hvale.
"Bio je moj pevački uzor, on naslednika nema, niti će se roditi. Pevao je od meksičkih pesama, preko šlagera, do narodnih šumadijskih pesama i sevdalinki. On je uzor za sve buduće generacije koje budu dolazile", rekla je Merima Njegomir i dodala , "Bio je izuzetan čovek koji je mogao da bude u svakom društvu i među različitim ljudima, izuzetno inteligentan i obrazovan, mogao je da priča o muzici, istoriji, kulturi, imao je neverovatno pamćenje, pamtio je imena ljudi, godine i datume"... - priseća se ona.
Poštovao je, ističe, svoju profesiju, svoje kolege i svi su poštovali njega, svuda je bio "persona grata".
"Bio je moj veliki prijatelj, u šali sam mu znala reći da mi je on 'najbolja prijateljica" , rekla je Merima Njegomir.
Bilja Krstić je tada rekla da je otišao najbolji pevač narodne muzike.
"On će za mene uvek biti večan, a njegov glas će ostati upamćen" , rekla je ona i dodala, "Svi znamo koliko je bio izuzetan. Za mene je najveći pevač narodnih pesama svih vremena. Nosio nas je svojom posebnom bojom glasa i svakom svojom interpretacijom. Dugo niko neće zauzeti njegovo mesto, jer je bio poseban", prenosi Gloria.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
