Kada je Dražen Petrović uzeo loptu u ruke, čitav svet košarke je zastao da bi s divljenjem posmatrao njegovo majstorstvo na terenu. Njegova igra nije bila obična, bila je simfonija u kojoj je svaki pokret bio nota u savršenom kompozitorskom delu. Njegov talenat i strast prema košarci nisu imali premca, i on je postao legenda ne samo u svetu košarke već i u celom sportu.
Rođen 22. oktobra 1964. godine u Šibeniku, Hrvatska, Dražen je već u ranoj mladosti pokazao neobičan talenat za košarku. Njegova predanost treninzima i neumoran rad na usavršavanju veština brzo su ga izdvojili kao posebnog igrača. Njegova karijera brzo je napredovala, a 1986. godine pridružio se KK Cibona u Zagrebu, gde je postao ključna figura i pomogao im da osvoje titulu šampiona Evrope 1987. godine.
Njegov prelazak u NBA 1989. godine označio je prekretnicu u karijeri. Postao je prvi Evropljanin koji je stekao status zvezde u američkoj NBA ligi. Nastupajući za New Jersey Nets i kasnije za Portland Trail Blazers, Dražen je briljirao na terenu, osvajajući srca navijača svojom odlučnošću i neverovatnom šuterskom preciznošću.
Međutim, njegova sportska priča završila se tragično 7. juna 1993. godine. Na putu između Zagreba i Draženovog rodnog Šibenika, dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je Dražen izgubio život u svojoj 28. godini. Bio je to trenutak koji je potresao ceo svet košarke i ostavio prazninu koja nikada nije mogla biti potpuno ispunjena.
Dražen Petrović ostavio je neizbrisiv trag u svetu sporta. Bio je ne samo izvanredan košarkaš već i inspiracija za mnoge mlade igrače širom sveta. Njegova strast, posvećenost i ljubav prema igri čine ga večnim simbolom sportske izuzetnosti. Iako ga nije bilo dugo među nama, sećanje na Dražena Petrovića i dalje živi kroz njegovu legendarnu igru i doprinos svetu košarke. Danas, 30 godina nakon njegove tragične smrti, sećamo se ovog "košarkaškog Mocarta" s poštovanjem i tuginom za svim onim što bi mogao još da pruži svetu košarke da je ostao među nama.
Dražen Petrović, ime koje će zauvek sjajiti na nebu sveta košarke, bio je oličenje upornosti, radne etike i neospornog talenta. Rođen 22. oktobra 1964. godine u Šibeniku, Hrvatska, Dražen je već u ranoj mladosti pokazao izvanredan dar za košarku. Njegova neverovatna veština i posvećenost igri nisu prošle neprimećeno, a uskoro je postalo jasno da je pred njim blistava sportska karijera.
Već sa samo 15 godina, Dražen je debitovao za prvi tim Šibenke, a sa samo 19 godina doneo je titulu prvaka Jugoslavije ovom klubu. Međutim, taj trijumf je obeležio i kontroverzan trenutak - meč protiv Bosne je poništen, a Šibenka nije želela da se pojavi na ponovljenom susretu, što je dovelo do toga da titula bude dodeljena Bosni. Ovo je bio samo početak Draženove turbulentne ali sjajne karijere.
Godine 1984., prešao je u KK Cibona u Zagrebu, gde je postao ključna figura i pomogao im da osvoje titulu šampiona Evrope 1987. godine. Njegov talenat nije poznavao granice, a uspesi su se samo ređali. Uz dve titule šampiona Evrope, osvojio je i Kup pobednika kupova s Cibonom.
Draženova odluka da se preseli u NBA 1989. godine označila je novu etapu njegove karijere. Pristupio je Portland Trail Blazersima, gde je, iako suočen s jakom konkurencijom poput Klajda Drekslera i Terija Portera, morao da se bori za svoje mesto. Kako šansa nije dolazila onako kako je očekivao, prešao je u New Jersey Nets, gde je njegova američka bajka počela.
Dražen Petrović briljirao je na terenu NBA lige. Njegova neverovatna šuterska preciznost, brzina i sposobnost da igra na visokom nivou doneli su mu status zvezde. Bio je prvi Evropljanin koji je postao ključna figura u NBA ligi, otvarajući put mnogim budućim igračima iz Evrope.
Nažalost, ovu priču o uspehu prekinula je tragična saobraćajna nesreća 7. juna 1993. godine. Bio je u automobilu koji je vozila njegova tadašnja devojka, Klara Šalanti. Sudarili su se s cisternom, a Dražen je, spavajući na mestu suvozača bez vezanog pojasa, izleteo iz vozila i izgubio život na licu mesta.
Dražen Petrović će zauvek ostati u sećanju kao "košarkaški Mocart". Njegov neizmerni doprinos svetu košarke i sportskoj kulturi ostavlja nas bez daha. Njegova upornost, radna etika i izvanredan talenat inspirisali su generacije košarkaša širom sveta. Iako je njegova svetla karijera suviše rano ugašena, njegova legenda će živeti zauvek kao podsetnik na snagu volje i posvećenost sportu. Danas, dok se sećamo tragičnog dana pre 30 godina, setimo se i častimo Dražena Petrovića kao sportsku ikonu koja će zauvek ostati nezaboravna.
Igrao je kao u transu, u napadu radio šta je želeo, u odbrani bio impresivan. Bilo je slučajeva kdaa su ga hvalili ne samo saigrači, već svi igrači rivala, a bilo je i utakmica u kojima je do ludila dovodio i Majkla Džordana.
Dražen Petrović, košarkaški virtuoz koji je osvajao srca navijača širom sveta, napokon je dobio pravu šansu u NBA karijeri kada se pridružio New Jersey Netsima. Tih godina, prosečno je ubacivao nevjerojatnih 24,3 poena po utakmici, što ga je svrstalo na 20. mesto među najboljim igračima najjače košarkaške lige na svetu. Njegova igra bila je očaravajuća, istovremeno podsećajući na dane kada je briljirao u Šibenki, Ciboni, i kao član Jugoslovenske reprezentacije.
Dražen Petrović nije samo igrao košarku; on ju je živeo. Njegova ljubav prema igri očitovala se u svakom potezu, svakom šutu, svakom skoku. Njegova košarkaška karijera bila je obeležena izvanrednim uspesima, uključujući osvajanje Univerzijade, prvenstva Evrope i sveta s Jugoslavijom. Osvojio je gotovo sve što se moglo osvojiti u tom sportu, osim olimpijske zlatne medalje. Nažalost, imao je priliku za to 1992. godine, kada je Hrvatska stigla do finala na Olimpijskim igrama u Barseloni, ali nisu uspeli doći do tog najsjajnijeg odličja.
Nepunih godinu dana kasnije, sudbina je okrutno prekinula Draženovu nevjerojatnu košarkašku priču. Na današnji dan, 7. juna 1993. godine, "košarkaški Mocart" je preminuo u tragičnoj saobraćajnoj nesreći. Imajući samo 28 godina, Dražen Petrović je prerano napustio ovaj svet, ostavivši za sobom nasleđe koje će zauvek blistati kao svetionik za sve buduće generacije košarkaša.
Dražen Petrović nije samo bio igrač, bio je umetnik na terenu. Igrao je košarku kao da je to bio deo njegove duše, a svaki meč bio je prilika za njega da stvori magiju na parketu. Njegova legendarna sposobnost da ubaci 112 poena na jednoj utakmici ostaje jednim od najupečatljivijih trenutaka u istoriji sporta. I dok je njegova fizička prisutnost napustila ovaj svet, njegova duhovna prisutnost i uticaj ostaju živi. Jer legende nikada ne umiru.
Bio je to emotivan susret koji se snimao u Istanbulu, kako bi bio obelodanjen u vidu dokumentarnog filma. Draženova mama je za "Dnevni avaz" prokomentirala susret s Hilal:
"Vrlo sam se emotivno istrošila od ovog susreta, mislila sam da neću moći da izdržim. To je samo deo filma koji je napravljen u Istanbulu i objavljen zbog godišnjice smrti mog sina. Tek kad pogledate drugi deo, videćete koliko je to bilo potresno. Hilal je uništena", rekla je Biserka Petrović.
Edebal je bivša košarkašica. Ne seća se da je bila u automobilu s Draženom jer je nakon nesreće, od posledica tragedije, dobila amneziju. Život joj je noćna mora i od toga dana više ništa nije isto. Zapravo, tek posle teške saobraćajne nesreće - počeo je njen pravi pakao.
U serijalu "Majke šampioni" produkcije Blica je Biserka Petrović govorila o svom sinu i iznela podatke koje dosad nije. Pričala je kako je jedan čovek "vidovit čovek" predosetio nesreću, i kako će se ona odviti.
Draženova devojka Klara, današnja supruga Olivera Birhofa, upravljala je vozilom kada je nastradao Petrović i nije imala povrede, a Biserka misli da je njen sin zasluživao bolju ženu od nje.
"To nije bila ljubav, to je bio, hajde da kažemo, flert. Ona je isto igrala košarku i učestvovala je u Njujorku na modnoj reviji venčanica, pa je zajedno sa drugaricom zamolila Dražena da joj da kartu za utakmicu. Tu se nešto nastavilo, pa je ona tri meseca ostala kod Dražena tamo. Rodilo se nešto. Ali njegova prava ljubav je Renata koja je sa njim bila pet godina. To je njegova najveća ljubav bila, a ovo nije bila ljubav, već nešto što ne mogu da tumačim kao ljubav. Ako mi dozvolite, ja nisam fanatik ničega, ali iz ovog svega izvlačim jedan zaključak.
Naime, u Zagrebu je bio jedan čovek koji je bio jako vidovit i ja sam pre tragedije otišla kod njega. Ne svojom voljom, već smo bili u nekom društvu. Tada mi je on rekao: „Šta hoće ove dve žene što idu sa Draženom?” Dakle, on je video Draženov odlazak, ali meni nije hteo reći jer je to bila sudbina. Rekao mi je: „Da sam ja vama i kazao da će Dražen da nastrada, vi to ne biste mogli da sprečite!“ Ima nešto što mi na ovome svetu, da li je to zvezda ili energija, ali ima nešto da svi imamo svoje vreme kada ćemo završiti i svi imamo neko svoje poslanje. Ali taj čovek mi je rekao za te dve žene. On je video njih da odvoze Dražena u smrt.
