Legenda narodne muzike Bora Spužić Kvaka važio je za jednu od najvećih zvezda šezdesetih i sedamdesetih godina, a njegov tužan odlazak mami suze na oči.
Kvaka svoju ploču snima u 34 godini života i stiče veliku popularnost, ponajviše zahvaljujući pesmi "Pođimo krčmu staru". Ova ploča je prodata u neverovatnih 400.000 primeraka, a imala je srebrno i zlatno izdanje.
Nekada izuzetno popularan i tiražan pevač, posedovao je moć da osvoji srca publike i probudi emocije i kod najtvrđih srca. Ipak, poslednje godine proveo je u veoma teškim uslovima. Godine 1997. doživeo je moždani udar. Zaboravljen od većine, nesposoban da peva, živeo je u nemaštini. O tome u kakvom je Kvaka stanju 1997. godine pisali su novinari "Sabora", koji su ga posetili u njegovom domu, iako Kvaka nije bio u stanju ni da govori, te pravi intervju nije ni bio moguć. U kakvom je nezavidnoj situaciji Kvaka tada bio, možete pročitati u tekstu koji prenosimo u celosti:
"Pre mnogo godina, u jednom razgovoru sa novinarom, Bora Spužić Kvaka izjavio je: "Među pevačima i muzičarima nemam mnogo prijatelja. Gledam ih, vidim i osećam da su oko mene maske, da ne znam šta koji od njih misli." Dobar poznavalac najtananijih ljudskih osećanja koja je mogao da dotakne i razbudi sebi svojstvenom toplinom u glasu, nije tada, verovatno, ni slutio da će jednog dana ponešto od ravnodušnosti tih veštačkih lica osetiti i na svojoj koži.
Čudni su putevi kojima čovek korača, ne znajući kuda ide ni gde će stići. Teška bolest nalegla je na nekadašnjeg boema i kafanca, prikovala ga za kuću. Čovek koji je mogao osećajnom interpretacijom da natera na suze i najhladnija srca ostao je bez glasa, zamukao. NJegova desna ruka i noga otkazale su poslušnost.
Požarevljani, njegovi sugrađani, tek povremeno mogu ga videti kako uz velike napore hoda oslanjajući se na suprugu Ranku, svoju jedinu snagu i podršku. Ona mu je lekar, dadilja i prijatelj. Ponekad ga prolaznici mogu videti kako ispred svoje kuće sedi na zubatom suncu - sam sa svojim uspomenama."
Najveći narodnjački srcelomac počeo je da komponuje i piše stihove još za vreme saradnje sa Bucom Jovanovićem. Prvo je napisao jednu autobiografsku pod nazivom "Nesrećno detinjstvo", a onda i jednu od najlepših pesama o majci "Zašto, majko, nisi večna". Usledile su i veliki hitovi: "Najteže je, druže moj", "Nezahvalna žena", "Najlepša uspomena", 'Neverna ljubav".
Dva braka su kratko potrajala. Godine 1956, Kvaka se venčava sa Jelicom koja mu rađa ćerku Svetlanu. Nakon samo dva meseca od Svetlaninog rođenja, Bora i Jelica se razvode, a Svetlanu preuzima Borina majka Olga.
Zatim se venčava sa Verom koju je upoznao u kafani Novi Beograd.
godine, desilo mu se gotovo istovremeno prvo izdanje ploče i drugi razvod. Pevao je u Pančevu u Domu armije.
Tada ga pronalazi Budimir Buca Jovanović, već tada poznat kompozitor narodnih pesama. Kvaka tada sa Budimirom snima svoju prvu singl ploču za Jugoton, na kojoj se nalaze četiri pesme:
– Dođi ublaži bol srca mog
– Oj Dunave plavi
– Na rastanku
– Kad dođe dan
Kvaka snima ovu svoju prvu ploču sa 34 godine i stiče ogromnu popularnost, pretežno zahvaljujući pesmi "Na rastanku (Pođimo u krčmu staru)". Ova ploča je prodata u 400.000 primeraka, čime je stekla i srebrno i zlatno izdanje. Legenda kaže da su ljudi stajali u redovima kako bi je kupili.
