MuzičarMasimo Savić preminuo je u Zagrebu u 61. godini života. Masima mnogi pamte kao pevača izuzetne emocije i neobičnog glasa.
Bio je voljen u svojoj zemlji i regionu, ali o njegovom privatnom životu nije se puno znalo. Posebno mesto u njegovom srcu zauzimala je supruga Eni za koju je često isticao da je zaslužna što je živeo i stvarao.
"Da nisam upoznao Eni, odavno ne bih bio među živima. Tu nema govora. Bilo je ne 5 do 12, nego nekoliko sekundi do 12. Moja supruga je uspela da učini to da poverujem da postoji pozitivnost i puno razloga zbog kojih trebam da se borim. Imali smo sreću da smo ostali zajedno, vrlo dugo smo zajedno. Ne može se dogoditi da moja supruga izađe iz kuće, a da je nisam poljubio. To se ne sme dogoditi. Ja trčim za njom ako to nisam uradio. Ljudi zaboravljaju da bi nekome trebalo pokazati da ga vole", rekao je Masimo svojevremeno za magazin “Hello!”.
Tada je govorio o detinjstvu i smrti oca koja je na njega ostavila veliki trag.
NE PROPUSTITE
"Bilo je dana kada su se majka i otac rastali, ali ne toliko teških da bi ostavili traga na meni. Bio sam dosta zreo, znao sam da su stvari privremene. Odnos između mojih roditelja je bio romantičan i turbulentan. Oni su se upoznali kada je on bio slep, pre operacije. Mislili su da neće preživeti tu operaciju, ali jeste. Nije video do 61. godine kada su se upoznali. Uz vrlo jaku dioptriju je progledao i preživeo. Rekao je mojoj majci "Mogu li ja vas da posetim, kada progledam i da se venčamo" i tako je i bilo. Rastavila ih je bolest, dijagnostikovali su mu leukemiju, on se uplašio i samo je otišao i umro", rekao je Masimo za "Premijeru.
"Samo je otišao. Neko vreme nismo znali gde je. Otkrili smo da živi sa nekom ženom, koja takođe umire od raka. Strašno ga je pogodila ta bolest, mene takođe. Mislio sam da će prebroditi to. Svaki put za moj rođendan je slao poklone limuzinom. Mnogo toga nisam stigao da mu kažem. Bili smo strašno vezani dok je bio tu. Umro je kada sam imao 6 godina, tako da sam tek kasnije od njegovih prijatelja saznao sve o njemu. Reli su mi da je bio super lik, gromada od čoveka, da je voleo da čita. Imao sam sreću što sam 80-ih godina pronašao kutiju s knjigama koje je čitao i kroz te knjige i kutiju s njegovim stvarima počeo sam da upoznajem svog oca", ispričao je Masimo.
