U malom altajskom gradiću Jarovoje u Rusiji, komšije su već navikle da viđaju tamnoputu lepoticu koja ide u prodavnicu s cegerom i kupuje mirođiju za zimnicu.
Cakani Zenki je prava princeza iz južnoafričkog klana Mijen, a sada i supruga momka koji nema "plavu krv", Artjoma.
Priča je počela kao bajka
Njihova ljubavna priča počela je kao savremena bajka, a pretvorila se u običan porodični život i u život sa problemima sa službom za migracije. Ali, da krenemo redom.
Artjom Sidorenko rođen je u Tjumenu, ali se porodica preselila na Altaj kada je imao dve godine, zbog njegove bolesti. Lekari su preporučili promenu klime.
Majka je bila poreklom iz tih krajeva i izbor je pao na gradić Jarovoje. Običan momak, reklo bi se. Završio je školu, upisao menadžment na politehničkom fakultetu, počeo da putuje po Rusiji. A onda je otišao u Tajland i shvatio da je svet ogroman.
Najčudnije se ipak setila njegova majka Svetlana. Kada je sinu bilo dvanaest godina, gledao je film o Robinzonu Krusou. Sišao je niz stepenice i ozbiljno izjavio: "Mama, ja ću se verovatno oženiti tamnoputom devojkom." Tada se nasmejala, dete kao dete, šta mu sve ne padne na pamet.
Prošle su godine. Artjom je živeo u Tajlandu, izlazio sa lokalnim devojkama, ali nešto nije bilo kako treba. Kao da je čekao nekoga posebnog.
Januar 2023. godine. Artjom putuje po kopnenom delu Tajlanda, istražuje zemlju umesto klasičnog odmora na plažama Pataje. U gradiću Čantaburi, na plaži mu prilazi lepa tamnoputa devojka sa drugaricom i moli ga da ih fotografiše.
Zenki je radila kao profesorka engleskog i model, došla je na odmor. Artjom, ne razmišljajući mnogo, ostavio joj je broj svog telefona. Rizičan potez koji je lako mogao ostati bez rezultata.
Ali sutradan je stigla govorna poruka. Zenki je predložila da se vide. Već prva šetnja pokazala je kao da se poznaju ceo život. Zajednički interesi, sličan pogled na život, neverovatno razumevanje.
Posle nedelju dana, Artjom se preselio kod nje. Zenki je kasnije priznala da ju je prvo privukao izgled, a zatim i to što je pomagao u kuhinji i oko kuće. Za afričku kulturu to je bilo neuobičajeno.
Nije odmah znao da je njegova devojka princeza iz klana Mijen
Artjom nije odmah saznao da je njegova devojka princeza klana Mijen. Zenki nije isticala svoj status, ponašala se kao obična studentkinja.
Kada su zaljubljeni odlučili da se venčaju, počelo je najzanimljivije. Artjomovi roditelji reagovali su dobro i mirno, majka se čak setila sinovljevog proročanstva iz detinjstva, dok je otac Cakani Zenki bio je oprezniji.
Njen otac Patrik se konsultovao sa klanskim pravnicima kako da zaštiti ćerku i porodicu. Sastavio je detaljan upitnik za mladoženju i njegove roditelje. Svi su odgovarali iskreno: kako su se Artjomovi roditelji upoznali u Tjumenu, čime se bave, kakvi su im planovi za budućnost.
Da je majka Svetlana mogla da sluti šta će poklanjati svom budućem prijatelju ranije, nije nikako mogla, dok joj sin nije saopštio sa kime se zabavlja i da spremaju svadbu.
Posebno ga je dirnuo poklon porodice Sidorenko: dva kožna sakoa. Znajući tradiciju klana da poklanja predmete od kože, Artjomovi roditelji su se potrudili da pronađu nove. Patrik je dar primio s naklonošću i sada sakoe nosi kod kuće.
Pre svadbe, Artjom je morao da poštuje sve afričke tradicije. Nije smeo da se direktno obraća ocu neveste, živeo je u gostinskoj kući na imanju, čekao odobrenje za brak.
Zenkini rođaci bili su iznenađeni što mladoženja ume da kuva i pomaže u kući. U njihovoj kulturi muškarci se tim poslovima ne bave.
Poseban trenutak bila je i poseta devedesetdvogodišnjoj babi neveste, takođe po imenu Zenki. Vitalna starica ispričala je svoju ljubavnu priču: provela je sa mužem pedeset pet godina i još uvek čuva njegovu fotografiju.
Veličanstvena svadba
Sama svadba bila je veličanstvena. U selu Limpopo okupili su se ne samo rođaci, već i meštani okolnih naselja. Žene klana obukle su ljubičaste haljine boju klana Mijen.
Artjom je bio u raskošnoj odeći, s palicom i krunom od lavlje kože. Odjekivali su bubnjevi, ljudi su igrali.
Umesto tradicionalnog stada stoke kao miraza, Artjom je tastu poklonio sliku sa tri umiljate kravice. Otac Zenki je cenio zetov smisao za humor.
Nedelju dana kasnije organizovali su drugu svadbu u Kejptaunu, već u evropskom stilu, u belim tonovima, na vinogradu.
Zenki je uzela muževljevo prezime i preselila se u Jarovoje. Prvi put je videla sneg i radovala se kao dete, valjala se po snegu i slikala.
Sada uči ruski jezik, vodi školu engleskog sa mužem i pomaže u vođenju porodičnog turističkog kompleksa.
Artjomov otac joj sprema ćuftice, majka je zove "voljenom ćerkom", a komšije je prihvataju prijateljski.
Nedostaju joj nedeljne posete baki u Limpopou, ali se redovno čuju preko video-poziva. Turisti primećuju pozitivnu energiju mlade porodice i njihovu iskrenu ljubav jedno prema drugome.
Delovalo je kao bajka, ali je birokratija umešala svoje prste
Reklo bi se bajka sa srećnim krajem. Ali u priču se umešala ruska birokratija. Posle objava o neobičnoj porodici, supružnike su pozvali iz službe za migracije, piše portal "Zen".
Uprkos dokumentu koji Cakani Zenki dozvoljava da živi u Rusiji do februara 2026. godine, službenici su izjavili da je on izdat greškom. Žena Artjoma, možda će morati da ode.
Roditelji su spremni da putuju u Moskvu kako bi odbranili prava svoje snaje. Porodica se nada da je došlo do greške i da se neće usuditi da ih razdvoje.
Priča Artjoma i Zenki dokazuje da prava ljubav ne poznaje ni granice, ni boju kože, niti bilo koje druge razlike. Momak iz sibirske provincije i princeza iz afričkog klana pronašli su jedno drugo na tajlandskoj plaži.
Sanjaju o deci, koja će govoriti tri jezika i poznavati tradicije dva kontinenta. Planiraju dugu i srećnu zajedničku budućnost, u kojoj će se afrički plesovi smenjivati s ruskim.
Artjom je shvatio da se dečije želje ponekad ostvaruju na najneočekivaniji način.
Najvažnije je ne plašiti se da budeš svoj i verovati u čuda. Čak iako moraš da dokazuješ službenicima da za pravu ljubav nije potrebno odobrenje službe za migracije.
