Poznata ruska blogerka Svetlana udala se za svoju ljubav iz Istanbula, a sebe često kroz šalu zove "žena turskog sultana". Naime, u Sankt Petersburgu je upoznala sadašnjeg supruga, dok je on bio na odmoru u njenoj domovini. Iako su je mnoge bliske osobe upozoravale da je život u Turskoj mnogo drugačiji, nije mnogo marila za komentare, a onda se suočila sa raznim zanimljivim, ali i neprijatnim situacijama.
Iako je otišla u islamsku zemlju i dalje poštuje sve pravoslavne običaje i o tradiciji iz rodne Rusije uči svoju decu i njen muž se tome uopšte ne protivi - baš suprotno, podržava, poštuje i razume.
Nakon nekoliko godina života sa svojim muže u Turskoj, otvoreno je progovorila o svemu što ju je snašlo, a mi vam prenosimo njenu ispovest u celosti:
"Svi su me plašili pričama o posledicama udaje za muškarca iz Turske. Slušala sam grozne stvari, poput: Nemoj da rađaš decu, jer ako budeš htela da se razvedeš, nećeš ih nikad više videti.
Mi sada imamo dvoje dece. Da li nam se veza promenila? Jeste. Sada sam zaista shvatila da sam udata. Pre braka sam radila 12 godina, od toga pet bez slobodnih dana i odmora. Sada ne radim, moj muž obezbeđuje sve što je potrebno našoj porodici. Osećam njegovu podršku i zaštitu svakog dana.
Pogrdni nazivi za decu su normalna stvar
Ludak, Nakaza, Žabac, Magarčevo dete i druge slične reči mnogo puta su bile upućene mojoj deci na ulici, a ja ne njih reagujem osmehom. Zašto? To nije prvi put, a nije ni poslednji. Moju stariju ćerku su zvali ružnom i vešticom. Stvar je u tome što ljudi ovde ne žele da ureknu dete, i zato im ne govore lepe i slatke reči!
Pravila oblačenja u kući
Moj muž se uvek iznervira kad vidi da po kući nosim samo dugačku majicu. Kaže da oko naše kuće ima mnogo drugih kuća i da bi neko mogao da me vidi. Takođe ne voli kada deci spremam svinjetinu - kaže da je nezdrava i da ružno miriše. Iskrena da budem, ovčetina miriše mnogo gore!
Turski doručak nije volela
Iskreno, ne volim lokalni doručak. Brinula sam zbog ovoga jer, kako ću biti bloger iz Turske ako ne volim čak ni njihov doručak? Uvek sam se pitala zašto bi neko ujutro jeo kobasice, masline i džem... To jednostavno nije hrana koja se jede za doručak!
Sa druge strane, prvo mi je zapalo za oko da su svi turski deserti preliveni šećernim sirupom. Glavna jela se spremaju sa puno paradajza i mnogo ulja. Svaki kafić prodaje donere, mesno jelo koje zahvaljujući neobičnoj tehnici pečenja nema nimalo masti u sebi.
Obavezno izuvanje!
Kad odete u posetu prijatelju, morate da skinete cipele pre ulaska u hodnik. Turci nikada ne nose obuću po kući i to je američki običaj koji ih najviše šokira. Obuća se obavezno izuva i ispred džamije, koje se smatraju domovima svih vernika.
Vraćane poklona je uobičajena stvar
Svakog 1. januara moj muž i ja idemo u lokalni tržni centar, kao i mnogi drugi Turci, kako bismo zamenili novogodišnje poklone. Stvar je u tome što se ovde uglavnom kao poklon daruje odeća, jer je jeftina i pravi se ovde, u Turskoj. Ove godine smo našim majkama kupili po jedan pulover, a one su nama darovale džempere. Nikome od nas pokloni nisu odgovarali, ali to nije nikakav problem, jer možete da ih vratite u bilo koju prodavnicu koja pripada lancu u kojem ste ga kupili.
Papreno skupo obrazovanje
U Turskoj je dobro obrazovanje rezervisano za veoma pametne ili veoma bogate. U državni vrtić dete može da krene tek nakon što napuni četiri godine, i to samo četiri sata dnevno, od 8 ujutro do 12. Ako želite da dete ostane duže, na primer do 17 časova, moraćete da platite.
U privatnim školama morate da platite za sve - hranu, školsku i sportsku uniformu, a vaše dete već od prvog razreda mora da ima ajpod, kako bi moglo da završava deo zadataka preko interneta. Godišnje morate da izdvojite oko 3.000 evra za školu.
Prirodan porođaj je retka pojava
Žene se porađaju uglavnom u privatnim bolnicama. Cene variraju od 150 do 3.000 evra, a neki troškovi pokriveni su osiguranjem. Carski rez je uobičajen iz nekoliko razloga - lekarima više odgovara, a koja god žena kaže da se plaši prirodnog porođaja, dobija pristanak za carski rez. Ako je sve u redu, iz bolnice izlazite već sutradan.
I dalje postoje brakovi koji nisu iz ljubavi
Suprotno verovanju, u Turskoj parovi ne kriju svoje veze od roditelja, putuju zajedno, žive zajedno. Ali, u malim gradovima i dalje se poštuje striktna tradicija, postoje čak i slučajevi brakova između daljih rođaka, pod direkcijom roditelja.
Procvat medicinskog turizma
Postoji jedna fenomenalna činjenica o turskoj medicini - sva tehnologija i oprema koja se koristi je najkvalitetnija i zadovoljava standarde Amerike i Evrope, ali su cene 20-30 odsto niže. Zato ljudi često dolaze u Tursku na operacije, pa često na ulici možete da vidite muškarce i žene sa zavojima na različitim delovima tela.
Oprez u prodavnicama
Turci su izuzetno slatkorečivi, daće vam slatkiše i velike popuste, ali su u suštini veoma lukavi. U Turskoj uvek proveravajte kese sa robom koje vam prodavci daju na kraju kupovine, na pijaci sami birajte voće i povrće. Lokalni stanovnici to rade sami, a kada naiđu na trulo voće, nije im strano ni da gađaju prodavca istim.
A sebe možete smatrati Turčinom ili Turkinjom samo ako:
- posle ispijanja jutarnje kafe okrenete šoljicu i pogledate kakva vas sudbina čeka;
- kad dođu nezvani gosti, pokažete im da ste presrećni što ih vidite i ubeđujete da ste to jelo skuvali specijalno za njih, šta god u sebi mislili;
- nikad ne žurite i uvek i svuda kasnite;
- u kafiću ne delite račun, nego se svađate i otimate da vi platite ovaj put;
- trubite što češće dok vozite i kroz prozor grdite druge vozače i spore pešake;
- jogurt ne smatrate desertom, već prilogom uz sve i svašta;
- ljubite druge ljude u obraz, čak iako ste ih tek upoznali.
