Prevara je individualna stvar i svako je doživljava na svoj način. Za nekoga je prevara i ako se partner dopisuje sa drugom osobom ili ako joj uputi kompliment, a nekome nije ni kada ima intimne odnose sa nekim drugim, jer su u otvorenoj vezi ili u dogovoru.
Ili odavno nema ljubavi, pa nema šta da boli, a za neke je prevara i kada partner krije i prećutkuje od vas bitne životne stvari kao što je gubitak posla. Ovo je ispovest žene koja je na teži način saznala bolnu istinu.
"Znala sam da laže. O mnogim stvarima. Osetila sam promenu u njemu, našla sam čak i dokaze, ali j uspeo da me ubedi u spuprotmo. Zvučao je kao da sam luda i nepoverljiva, da sam zapravo ja loša žena zato što mu nisam verovala.
Odbacila sam svoja pitanja i dokaze, i ignorisala taj osećaj koji je hteo da mi pobegne kroz grlo i vrišti. Sve dok jedan mali događaj nije promenio sve, nisam više mogla da ignorišem.
Bila je to beznačajna sreda popodne u maju. Bila sam u prodavnici sa svojom osmomesečnom ćerkom, kada je prednji točak mojih kolica udario u zadnji deo muške noge. Odmah sam se izvinila kada se čovek okrenuo. Ispostavilo se da je to bio lolega i prijatelj mog muža — Karlos. Toplo sam se osmehnula, pozdravila i pitala kako je, jer je prema meni oduvek bio prijateljski nastrojen.
Karlos se nije osmehnuo, nije se pozdravio, nije čak progovrio ni jednu jedinu reč. Samo je stajao, nespretno me gledajući. Pitala sam da li je dobro, na šta je on klimnuo glavom, promrmljao „zdravo“ i otišao.
Srce mi se stisnulo i pozlilo mi je, jer sam znala zašto Karlos nije želeo da razgovara sa mnom. Sigurno zbog mog muža, sigurno se nešto dogodilo na poslu, a da bi se Karlos tako ponašao... mora da je nešto loše.
Mesecima sam ispitivala muža: „Da li je sve u redu?“, „Šta se dešava sa poslom?“, „Zašto se ponašaš drugačije?“ "Molim te, možeš li mi reći šta se dešava?"
Za svako pitanje imao je izgovor, priču, laž. Znala sam da laže, ali to nikad nisam izgovorila naglas, slušala sam njegova providna objašnjena i odlučila da ga ih prihvatim.
Ipak, nakon ovog susreta sa Karlosom upalila mi se lampica koja jednostavno više nije mogla da se ugasi. Nisam više mogla da lažem sebe, nisam više mogla da se pretvaram da ne znam. Zadržala sam suze, platila jogurt i mleko, zakopčala ćerku u njeno sedište u automobilu i odvezla se do muževljeve kancelarije.
Zaustavila sam se ispred preduzeća, uzela ćerku i naručje i zaputila se pravo i njegovu kancelariju. Kancelarija je bila skoro prazna, kao što je obično bilo usred radnog dana, jer je većina zaposlenih bila na terenu i sastajala se sa poslovnim partnerima.
Videla sam šefa mog muža, Reja, u njegovoj kancelariji, prišla sam vratima i pokucala. Kada je podigao pogled, dobila sam sve odgovore koji su mi bili potrebni. Gledao me je onako kako me niko do sada nije pogledao, sa sažaljenjem.
Učtivo sam ga pitala da li ima vremena da razgovara sa mnom, na šta mi je on rekao da ima i pozvao me u svoju kancelariju. Nije bilo potrebe za formalnostima, dobro smo se poznavali. On i moj muž su bili prijatelji i često smo se porodično posećivali i družili.
Pitla sam: "Šta se dešava?" On je odgovorio: „Šta ti je rekao? "Nije mi rekao ništa", izustila sam. Pitao je: "Gde je sada?" Odgovorila sam „Na poslu. Ovde kod tebe. Zar nije došao danas?" Rej je progutao knedlu, spustio pogled na svoj sto, duboko udahnio i rekao: "Kler, otpustio sam tvog muža pre pet meseci."
Gledali smo se u tišini nekoliko sekundi, a onda sam klimnula glavom. Rej je nastavio: „Ukrao je mnogo novca i pio je na poslu."
Rej je zatim dodao: „Nisam podneo tužbu jer mi je prijatelj godinama, ali najviše zbog ove devojčice koja je ovde.”
Pokazao je na našu ćerku, koja se u tom trenutku nasmešila, a njena glava bila je naslonjena na moje grudi.
Nemo sam stajala nekoliko sekundi, a zatim sam zahvalila Reju što je razgovarao sa mnom, rekao mi istinu, a potom sam se izvinila za ponašanje mog muža. Izašla sam iz kancelarije, odvezla se kući, stavila ćerku da odspava, sela na kauč i čekala da muž dođe kući.
Odakle on zapravo dolazi ko zna. Parking? Bar? Kuća druge žene? Zatvor?... svašta mi se motalo po glavi, a svaki minut je delovao kao večnost. Kada se vratio kući, mirno sam rekla mužu šta sam otkrila i dala mu vremena da se pribere i objasni, a on nije uradio ni jedno ni drugo.
Rekao je da Rej laže, potpuno hladan, a onda je kroz nekoliko sekundi potpuno promenio svoje ponašanje. Odjednom je počeo da viče i baca stvari po kući.
To je bila poslednja noć kada sam nosila burmu. Na kraju sam saznala da je radio neke građevinske poslove za ljude koje je poznavao, zbog čega je bilo nekih prihoda. Takođe sam saznala da nije plaćao hipoteku i da je provodio mnogo vremena sedeći u svom autu, podstičući svoju zavisnost od alkohola. A povrh svega podigao je veći novac od naše ušteđevine i dobar deo penzionog fonda.
Nisam odmah postala svesna svega toga jer je sve bilo na ime mog muža, njemu je pripao taj deo vođena finasija u našoj kući.
Takođe sam saznala da nije tražio drugi posao, da zapravo nema nikakav plan
U početku nisam nišra rekla svojoj porodici i prijateljima, jer sam se stidela same sebe što sam toliko dugo bila spela pored očiju. Ubrzo sam se sa ćerkom iselila iz naše zajedničke kuće. Nakon preseljenja, ispričala sam svojoj bliskoj porodici i prijateljima šta je uradio. Bili su šokirani i saosećajni, ali su me svi u centru pažnje pitali kako ne znam. "Pet meseci je dug period."
Objasnila sam im da nisam znala zbog novca koji još uvek dolazi, mog nedostatka pristupa računima i zato što je on izuzetno odličan lažov.
Ali glavni razlog zašto nisam znala je to što je on moj muž, kojeg sam volela svim srcem i kome sam verovala. Bio je dobar čovek i vredan radnik. Napravio je dobru karijeru za sebe, bio je najbolji u svojoj kompaniji, kupio je lep auto i kuću i nikada se nije pokolebao.
Nije postojao obrazac ovakvog ponašanja. Nije bilo objašnjenja za ovakvo ponašanje, pa čak i kada se stvari nisu poklopile, verovala sam mu.
Takođe sam objasnila da sam bio u ranjivom stanju i gledajući unazad i da sam na neki način samu sebe štitila. Čuvala sam svoje mentalno i emocionalno zdravlje dok nisam bio dovoljno jaka da se suočim sa istinom.
I to se desilo jedne beznačajne srede popodne u maju"
