Malo je poznato da je kraljica Draga bila veliki humanista i pokrovitelj kulture, prosvete, naučnika i umetnika, pomagala je dečjem sirotištu i uvela velike štednje na dvoru.
Miloju Vasiću dala je novac za arheološko istraživanje Viminacijuma, Branislava Nušića dovela na čelo Narodnog pozorišta, Jovanu Skerliću plaćala studije u Ženevi, finansirala list “Neven” Jove Jovanovića Zmaja.
Kraljica je, osim za književnost, pokazala i talenat za modu, dizajnirala je odeću inspirisanu haljinama srednjovekovnih srpskih vladarki… Sva ova dela Drage Mašin zanemarena su i zaboravljena. Ona je samo žena koja je svima bila kriva za sve...
Kraljica Draga Obrenović, rođena Lunjevica, udova inženjera Mašina, bila je navodno okorela bludnica koja je zaludela deset godina mlađeg kralja Aleksandra i pokušala je da na srpski presto dovede svog brata. Ta "iskvarena žena" je skrivila masakr kraljevskog para u noći između 28. i 29. maja 1903. kad je ugašena dinastija Obrenovića...
Ovo obrazloženje je korišćeno kao opravdanje krvavog Majskog prevrata, posle kojeg su zaverenici na presto Srbije doveli Karađorđeviće. Režimska propaganda je od tada satanizovala Obrenoviće, a naročito kraljicu Dragu, koja je želela da bude spisateljica, a igrom sudbine je postala kraljica.
Draga, unuka vojvode i finansijera prvog i drugog ustanka Nikole Milićevića Lunjevice, u devetoj godini je poslata u Beograd da završi osnovnu školu, ali i "Ženski zavod", u kojem je savladala ruski, francuski i nemački jezik. Ubrzo je skandalizovala porodicu, jer je počela da zarađuje kao novinar, prevodilac i spisateljica.
Roditelji su je vratili kući i udali za 15 godina starijeg rudarskog inžinjera Svetozara Mašina, sina dvorskog lekara Obrenovića, koji je nekoliko godina nakon sklapanja braka umro od alkoholizma. Kao udovica, nastavila je da radi posao novinara i prevodioca i tako izdržava osiromašenu porodicu. Njeno obrazovanje i maniri osvojili su kraljicu Nataliju Obrenović.
Posle razvoda od kralja Milana 1888, ona je povela Dragu u svoj dvorac “Sašino” u Bijaricu, kao dvorsku damu. Neočekivano, Draga je probudila strast u deset godina mlađem kraljeviću Aleksandru, koji je od malena bio pod uticajem dominantne majke i nije mario za žene.
Kralj Milan je odahnuo i odmah počeo da ugovara nevestu za njega, nemačku princezu Šomburg-Lipe. Međutim, Aleksandar je odlučio da oženi Dragu, čime je potresao državu.
Istoričar umetnosti Marina Lukić-Cvetić istraživala je život poslednje, kobne, kraljice dinastije Obrenović. Veliku pomoć istražiteljki pružio je Živan Negojević, čija je prababa bila kuma Dragi Mašin.
"Draga je bila supruga inženjera Svetozara Mašina koji je, u to vreme, probijao put kroz Ibarsku klisuru. Tim povodom je kralj Milan Obrenović priredio bal u kraljevačkom hotelu Pariz na kojem je plesao sa prelepom inženjerovom suprugom. Mašin je proveo 15 godina na terenu u južnoj Srbiji, potom je i umro, a Draga postala dvorska dama kraljice Natalije. Bila je veoma lepa i obrazovana: govorila francuski i nemački, svirala na klaviru, pisala poeziju, prevodila", rekla je Marina Lukić za Politiku.
I dok je njen tadašnji suprug, Svetozar Mašin, boravio na terenu, u Draginom društvu često je bio izvesni Mihailo Čebinac. Kad je Draga postala kraljica, Čebinac se hvalio kako je njihovo druženje, tokom njenog braka sa Mašinom, bilo "više od prijateljstva", pa je, po nalogu kraljice, bio išiban i posle čega je zaćutao.
Darivala je skupim poklonima manastire i crkve sa ciljem da produži dinastiju. Priča se i o tri lažne trudnoće u pokušaju da kralju Aleksandru "podari princa".
"Na samom početku 20. veka, bile odnekuda dovedene dve trudnice da kraljici rode sina, ali su obe rodile devojčice. Draga je dala povelik novac kumovima da kopaju pet bunara kako bi došli do vode. Zauzvrat je jedna od kuma trebalo da tajno rodi budućeg princa, ali su, opet, ispale bliznakinje. I da ironija bude potpuna, ni u jednom od pet bunara nije nađena voda" otkrila je Marina Lukić-Cvetić za Politiku.
Kako je vreme prolazilo, sve je bilo jasnije da Draga neće roditi naslednika prestola pa se počelo razmišljati o drugim rešenjima. U javnosti su kružile razne moguće i nemoguće teorije. Govorilo se o mogućem podmetanju deteta Dragine sestre, o usvajanju naslednika, ali su kružile priče i o Nikodiju Lunjevici, bratu kraljice Drage kao mogućem pretendentu na presto, koje je kralj doduše, demantovao.
Aleksandar je planirao da se razvede?!
Kralju je bilo jasno da mora da se obračuna se zaverenicima kao što mu je bilo jasno i da brak sa Dragom neće moći da potraje, pa je rešio samo nekoliko meseci pred atentat, da se razvede. Brojna su svedočanstva da je njegov odnos prema njoj, posebno tokom 1902. godine zahladneo i da je on počeo da na dvoru opet okuplja ljude koje je sa dvora proterao kao Dragine neprijatelje.
Pored toga, obnovio je i kontakte sa majkom, ljutom protivnicom njegovog braka. Pukovniku (kasnije vojvodi) Živojinu Mišiću, kralj Aleksandar Obrenović je pomenuo neki važan događaj početkom aprila 1903. godine.
- Kako sam docnije čuo, ovaj važan događaj o kome je govorio kralj trebalo je da bude upućivanje kraljice Drage u pratnji đenerala Cincara-Markovića negde u banju na strani, s tim da se više i ne vrati u Srbiju. Da li je uistinu ovo bila kraljeva namera znaju sigurno oni koji su u to vreme bili u vladi ili u blizini Dvora - piše u svojim uspomenama Živojin Mišić.
Važan događaj o kome piše Živojin Mišić bio je odlazak kraljice Drage u banju Francensbad iz koje ona više ne bi mogla da se vrati. Dvorski lekar Hadzi-Nikolić ubedio je kraljicu da prihvati da ode u banju u kojoj bi joj lečenje možda pomoglo da zatrudni. Na put je trebalo da krene posle 5. juna 1903. godine, a bila je spremna i proklamacija o zabrani njenog povratka u zemlju.
Ostaje pitanje da li je kralj zaista imao nameru da ovaj plan sprovede u delo. Zaverenici su, pak, bili rešeni da u akciju krenu bez oklevanja i što pre.
Kraljeva eventualna reakcija na priče o zaveri bila je zakasnela, pa su kralj i kraljica na kraju brutalno ubijeni i masakrirani od strane zaverenika u noći 28-29. maja 1903. godine čime je ugašena loza Obrenovića.
Posle okrutnog ubistva, Aleksandar je režimskom propagandom proglašen za ludaka, a Draga za ženu bez morala.
Tokom austrougarske okupacije u Velikom ratu, bečki patolozi su otkopali ostatke Aleksandra i Drage, koji su samo dan posle atentata 1903. krišom sahranjeni u kriptu stare Crkve svetog Marka. Lekari su u saopštenju “pobili” nalaze obdukcije srpskih lekara, urađene pod nadzorom zaverenika.
Po austrougarskom izveštaju, kralj Aleksandar nije imao abnormalnu lobanju, kako se tvrdilo u “zavereničkoj obdukciji”, a propagiralo u srpskoj štampi i javnosti posle prevrata. Među Draginim kostima navodno su pronađeni ostaci fetusa, što je dokaz da je bila trudna u noći kada je pogubljena sa mužem.
