Jedan od retkih ljudi koji je imao priliku da razgovara sa monasima sa Svete Gore, Beograđanin Nenad Andrić je mudrosti, pouke i proročanstva monaha i isposnika prikupio tokom desetogodišnjeg pohođenja svete planine i pretočio ih u dve knjige: "Peške kroz Svetu goru" i "Susreti sa svetogorskim starcima".
Kako objašnjava Andrić, na Svetoj Gori ima raznih monaha, visokoobrazovanih, vlasnika uspešnih svetskih kompanija, ali i onih sa skromnim obrazovanjem:
"Svi su oni duhovno uzvišeni, čisti, razmišljaju jednostavno. Fascinira me uvek iznova kada dođem sa grupom, a monah kaže: "Sedi, brate Pero", pogodi mu ime, profesiju, tako i drugom, trećem. Ili kaže:
"Šta misliš, brate, da zategnemo grede u ovoj keliji". Obratio se građevinskom inženjeru, prvi put ga vidi, a sve zna o njemu.
Andriću je u posebnom sećanju ostao zilotski manastir Esfigmen.
"Pričali su mi da maltene tamo jedu malu decu, ali oni su me primili s velikom ljubavlju. Začudio sam se kada sam sreo nekoliko naših monaha iz Srbije," kaže Andrić i dodaje da oni žive u neprijateljskom okruženju, ali ne od okolnih manastira, već od spoljnog sveta.
Najviše je u njegovim knjigama i saznanjima zabeleženih mudrosti onih pravih pustinjaka, koji žive van manastira, u isposnicama visoko u stenama, bez onoga što smatramo osnovnim za život. Oni se neprestano mole za svoje, ali i za spasenje celog sveta.
- Intuicija izvajana dugogodišnjim podvižničkim životom dovoljna im je da pogode kako se neko zove, čime se bavi - kaže Andrić.
