Potrebno je voditi računa o svom zdravlju i dugovečnosti još u mladosti. Mnogo je navika koje se čine bezazlenim, ali kasnije one mogu biti smrtonosne.
Evo o čemu je reč:
3 - 4 šoljice kafe na dan
Preterivanje sa kafom dovodi do zavisnosti od kofeina, remeti cirkulaciju krvi. Ova navika može vas dovesti do moždanog udara, arterijske hipertenzije, ishemije srčanog mišića. Ako pijete kafu na prazan stomak, to dovodi do čira na želucu i gastritisa. Ograničite se na 2 šoljice kafe dnevno i to bez šećera i mleka.
Stroga dijeta
U želji da svoje telo dovedu na "savršenu" kilažu, mnoge žene pribegavaju gladovanju, ograničenoj ishrani, mono dijeti. Ako telu uskratite bjelančevine, zdrave masti i vitamine, izgubiće snagu, a metabolizam će se zantno poremetiti. Odbacivanjem ugljenih hidrata, rizik od prevremenog starenja je 30%, a od srčanih bolesti 50%.
NE PROPUSTITE
Konstantno prejedanje
Višak kalorija se pretvara u višak kilograma. Doponuju se u obliku nakupljene masti na stomaku i bokovima. Nakon četrdesete, gojaznost izaziva infarkt miokarda, koronarne arterioskleroze i dijabetesa tipa 1.
Nedostatak sna i odmora
Ako jurite karijeru i nemate vremena za odmor i san, to će dovesti do pada hormona, metabolizam će se usporiti, gojaznost i pritisak će porasti. Nedostatak sna rezultira preranim starenjem, neurozama i depresiji, hroničnim umorom.
Ovisnost o kockanju
Kockanje je ozbiljan problem koji iznutra podriva ljudski nervni sistem. Psihološka istraživanja dokazala su da zavisnost izaziva depresiju.
Navika da ignorišemo bol
Mladi ljudi nemaju naviku da odu kod lekara kada osete glavobolju ili grčeve u stomaku. Uzmu tabletu protiv bolova i vrate se na posao. Ali bolovi se ne smeju zanemariti: telo nam na taj način šalje "signal" za pomoć. Ako jednostavne bolesti zanemarite u mladosti, one će prerasti u hronične nakon četrdesete godine.
Hipodinamija
Lekari smatraju da je sedeći način života pravi neprijatelj modernog sveta. Sedenje na poslu, opuštanje na kauču, odbijanje sporta izazivaju usporavanje metabolizma, smanjuje crevnu pokretljivost. Krvni sudovi gube gibkost, što dovodi do srčanih bolesti, gojaznosti, dijabetesa, hepatoze i opstipacije. Rizik od prerane smrti povećava se nekoliko puta.
Usamljenost
Ljudi koji nemaju porodicu ili prijatelje, često oboljevaju od srčanih bolesti. Oni imaju rizik od produžene depresije, što dovodi do mentalnih problema. Stoga se ljubav i snažna veza mogu nazvati i lekom protiv srčanih bolesti.
Nespremnost da razgovaramo o zdravstveni problemima
Pokušavajući da zaštite voljene osobe, mladi ljudi neretko ne razgovaraju o svojim zdravstvenim problemima. Ne gubite vreme: uz pomoć i podršku rodbine lakše ćete se nositi sa mnogim opasnim patologijama.
Solarijum
Lekarima nikad nije dosadno da opominju pacijente da solarijum izaziva rak kože. Ako ste se preterano izlagali solarijumu u dobi od 25 do 30 godina, verovatno ćete razviti neki vid melanoma u dobi od 45 godina.
Stres
Ukoliko ne znate kako i na koji način da kanališete stres, desiće vam se da u kasnijim godinama postanete kandidat za hipertenziju, srčani udar, moždani udar i depresiju.
Odbijanje stomatoloških tretmana
Karijes, gingivitis, parodontane bolesti otvaraju put infekcijama, dovode do stanja inflamatornih žarišta u telu. Sa lošim stanjem zuba povećava se rizik od srčanih bolesti, ateroskleroze, patologija zglobova i creva.
Nekontrolisan unos lekova
Ljudi često i nesvesno u telo unose preveliku količinu lekova protiv bolova, migrena, upale, uzimaju antibiotike na svoju ruku i td. Prema procenama SZO, godišnje samo u Evropi do 200,000 ljudi umre od nuspojava lekova.
(Stil.kurir.rs)
