"Sve što vas nervira kod drugih ljudi zapravo je projekcija vaših nerešenih unutrašnjih problema". (Buda)
Nisko samopouzdanje sprečava čoveka da objektivno sagledava i procenjuje ljude oko sebe. U pitanju je zaštitni mehanizam kroz koji druge posmatramo kroz svoje lične nedostatke i slabosti, a da toga uopšte nismo svesni. Nauka ovu pojavu naziva "negativna projekcija".
Ta negativna projekcija u stanju je da upravlja našim unutrašnjim emocionalnim konfliktima izazvanim nerešenim problemima koje nosimo u sebi, prebacujući naše emocije i misli koje nismo spremni da prihvatimo na ljude oko nas, a zahvaljujući anksioznosti i bolu koji osećamo zbog tih emocija i misli.
Jednostavno, lakše nam je da ono što nam ne prija preusmerimo na druge, nesvesno ubeđujući sebe da su to zapravo emocije i misli drugih. Zaštitni mehanizam ljudskog ega
Mi projektujemo sopstvene mane na druge ljude kako bismo očuvali sopstvenu pozitivnu sliku u sopstvenim očima. Samopouzdanje i ovi zaštitni mehanizmi igraju najvažniju ulogu u zaštiti ljudskog ega, i oni su zapravo strategije ega koje nesvesno koristimo da bismo imali lepo mišljenje o sebi.
Ljudski mozak razvio je mnoštvo načina da se odbrani od stvari koje su previše bolne i neprihvatljive. Sve te strategije grade se kako bi se izbegla patnja i bol izazvani nekim događajima i emocijama vezanim za njih. Upravo ti mehanizmi štite nas onda kada nesvesno ne želimo da priznamo neke svoje mane ili kada je sopstvena lepa slika nas samih "ugrožena".
Akademik i neurohirurg Smejanovič (81) posle 3.000 operacija otkrio: Ovo je smrt za mozak!
Nema ničeg lošeg ako ove mehanizme koristite ponekad. Ali, problem nastaje kada, zahvaljujući konstantnom korišćenju ovih mehanizama, oni na kraju postanu automatski proces. Tada postaje teško odvići se od njih, što je naročito izraženo kod nadmenih i uobraženih ljudi, ljudi koji veruju da su uvek u pravu, da su u svemu najbolji...
Najvažnije za svakog čoveka jeste da nauči da identifikuje ove zaštitne mehanizme i bori se da oni ne postanu svakodnevna pojava, što može da rezultira gubitkom dodira s realnošću kada je u pitanju vizija sebe. Ako ego počne da vlada celim vašim bićem, ti mehanizmi na kraju će raditi protiv vas, uzimajući vam svaku mogućnost realne percepcije samog sebe.
Ovi zaštitni mehanizmi čine nas jačim u trenucima slabosti, ali nas i oslabljuju onda kada smo jaki.
Samoobmana
Okolina nam svima "služi" kako svojevrsno ogledalo, u kojem se reflektuju naši različiti kvaliteti i aspekti. Ako nešto kod nas nije kao kod drugih, osećamo odbijanje i neodobravanje, pa počinjemo da mislimo kako nam takva ličnost ne odgovara, da sa njom nešto nije u redu.
Psihološka projekcija tera nas da mislimo da mane postoje izvan nas, da su u drugim ljudima. Kada um prepozna postojanje "pretnje" za njegovo zdravlje, neprihvatljive teze prebacuje na druge subjekte. Ispostavlja se da um tako brani samog sebe sistemom samoobmane, izbacujući sve moguće pretnje.
Ovakve projekcije tipične su za negativna stanja poput mržnje, nezadovoljstva i zavisti, ali i za pozitivne, poput divljenja, idealizovanja i preterane posvećenosti.
Zapamtite - kada počinjemo da kritikujemo i osuđujemo ljude potpuno nepotrebno, ustvari smo nesvesno počeli da kritikujemo sami sebe.
