Jedna stara žena je na poklon dobila kutiju punu krušaka. Odlučila je da prvo pojede one natrule kruške, kako joj ne bi propale, pa će onda da jede one zdrave i lepe. Svaki dan je jela po jednu ili dve natrule kruške dok ih nije pojela skroz. Tako da je potrošila sve kruške, ni jednom ne okusivši zdravu i celu krušku.
Ova istinita priča me podstakla na razmišljanje o tome šta ja čekam? Da zaradim novac? Da deca odrastu? I šta onda... Ništa. Vreme istekne.
Nedavno pričam sa komšinicom koja satima sedi ispred kuće i gleda u jednu tačku. Pitam je šta se desilo, šta joj je? A ona kaže:
"Ceo život nisam imala vremena da se osvrnem i sada je život prošao."
Počela sam da je razuveravam da joj je život prošao, da ima još vremena, međutim, ona je nastavila da priča:
"Razmišljala sam - zaradiću novac, izgradiću vikendicu, deca će odrasti a ja ću živeti za sebe. Počeću da nosim haljine, da se modernije šminkam, friziram, ali evo sada imam skoro sedamdeset godina i nosim farmerke, ne šminkam se a preko dvadeset godina kosu vežem u rep.
Deca su odrasla i otišla. Vikendicu sam izgradila, ali nikad nisam uživala..."
"Pa šta! Evo, hajde sada sa mnom kod frizerke, hajde ići ćemo da kupimo i haljinu..."
"Ne želim to više. Umorna sam. Realnost je pobedila. Trka je završena," kaže ona sumorno.
Ispred mene je sedela jedan iscrpljena i krajnje umorna žena. Tada sam se setila jedne izreke koju sam negde pročitala:
"Put nazvan "kasnije" vodi u zemlju koja se zove "nikad"".
Zato živite sada. Ne ostavljajte lepe stvari za kasnije, jer će se pokvariti, kao one kruške s početka priče. Obujte omiljene cipele danas. Našminkajte se. Izgledajte onako kako ste oduvek želeli, jer sutra će biti kasno.
Ne odlažite život za kasnije. Ako udovoljite sebi bićete srećne, a srećna osoba može sve!
