Znate li razliku između namirnica sa malo masti i šećera i namirnica koje sadrže opasne kancerogene stvari koje mogu izazvati dugoročnu štetu vašem zdravlju? Postoji sedam ultrakancerogenih namirnica koje bi trebalo izbegavati.
Mesne prerađevineMeso pripremljeno dimljenjem, stvrdnjavanjem, soljenjem ili meso koje sadrži hemijske konzervanse povezuje se s povećanim rizikom od raka debelog creva. Većina tih vrsta mesa proizvodi se s kancerogenim sastojkom poznatim kao natrijum nitrit, koji se koristi da bi pakovano meso dobilo jarko crvenu boju, kako bi izgledalo sveže.
Studija koju je 2005. godine sproveo Havajski Univerzitet pokazuje da prerađeno meso povećava rizik od raka gušterače i do 67 odsto.
Viršle se, na primer, prave od delova životinjskih organa, tkiva, komadića kostiju i hrskavice i drugih neukusnih delova životinja. Životinje od kojih se ovaj proizvod pravi su, najverovatnije, hranjene žitom pomešanim s hormonima, antibioticima, pesticidima i fekalnim stvarima.
Nakon detaljnog pregleda više od 7.000 kliničkih studija, koje proučavaju veze između ishrane i raka, Svetski fond za istraživanje raka je objavio da potrošači treba da prestanu sa konzumiranjem mesnih prerađevina do kraja života.
Ove prerađevine uključuju: slaninu, kobasice, viršle, šunku, parizere, salame, ali i sve vrste crvenog mesa koje se koristi u zamrznutim vrstama obroka.
Gazirana pićaSadrže ogromnu količinu kalorija, šećera i veštačkih sastojaka koji nemaju hranjivu vrednost. Jedno gazirano piće sadrži oko 70 grama šećera.
Prema istraživanjima, najpopularnija dijetalna i “regularna” gazirana pića imaju isti uticaj na zubni sjaj kao i akumulatorska kiselina, što dovodi do povećanja osetljivosti zuba i pojave karijesa uprkos dobroj oralnoj higijeni.
Istraživanje koje je sproveo Univerzitet u Minesoti pokazuje da osobe koje popiju minimalno dva gazirana pića tokom sedmice, skoro udvostručuju rizik od dobijanja raka gušterače.
ČipsPun je trans-masti odnosno hidrogenizovane biljne masti, natrijuma, pojačivača ukusa, boja i konzervansa. Sve navedeno može uzrokovati začepljenje arterija. Visoka temperatura na kojoj se čips proizvodi može prouzrokovati stvaranje kancerogenih ćelija, kao što je akrilamid koja se takođe nalazi i u cigaretama.
Prema profesoru Deila Haris sa američkog Univerziteta Clark, akrilamid izaziva nekoliko stotina hiljada slučajeva raka godišnje. Čak i čips sa smanjenim sadržajem trans-masti može da sadrži akrilamid.
Kokice za mikrotalasnuPrema istraživanju američkog Univerziteta UCLA, hemikalije koje se nalaze u unutrašnjem omotaču vrećice, uključujući perfluorooktansku kiselinu, mogu se povezati s neplodnošću kod ljudi.
Tokom istraživanja, ustanovljeno je da hemikalije uzrokuju pojavu raka jetre, testisa i gušterače. Prilikom spremanja u mikrotalasnoj, hemikalije isparavaju i povlače se u unutrašnjost kokica. Većina proizvođača je obećala da će izbaciti ovu kiselinu do 2015. godine.
Uzgojeni lososOn ne samo da sadrži znatno manje količine vitamina D u poređenju s “divljim” lososom, već sadrži i ogromnu količinu raznih zagađenja, kao što su polihlorovani bifenili, kancerogene stvari i razni pesticidi, od kojih je najčešći dihlor-difenil-trikloretan.
Ovakav losos se može konzumirati jednom u pet meseci, bez straha da će povećati rizik od raka.
Jabuke i druge vrste "prljavog" voćaPrema istraživanju američke radne grupe za okolinu, namirnice koje u proseku sadrže najviše pesticida su jabuke. Sadržaj pesticida u više od 700 testiranih uzoraka iznosi 98 odsto.
Ostale visoko kontaminirane namirnice uključuju grožđe, jagode, krompir i pomorandže. Od testiranih uzoraka, više od 90 odsto sadrži tragove pesticida. Pored toga što su otrovni za ljude, pesticidi mogu da povećaju rizik od nekih vrsta raka, a pojedina istraživanja pokazuju da izloženost majki može povećati rizik od smanjenja koeficijenta inteligencije i hiperkinetičkog poremećaja kod dece.
Dakle, vodite računa da dobro operete voće i povrće prije nego što ih servirate u tanjir.
Paradajz u konzerviUnutrašnjost ambalaže većine konzerviranih namirnica sadrži bisfenol-A, hemikaliju koja se ponaša kao estrogen i koja remeti hormonalnu aktivnost organizma.
Istraživanja povezuju ovu hemikaliju sa srčanim oboljenjima, oštećenjima creva, neplodnošću i drugim reproduktivnim problemima.
Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, izloženost bisfenolu A je vrlo raširena u celom svetu. Iako sve konzervirane namirnice nisu zabrinjavajuće, konzervirani paradajz je posebno opasan, jer se zbog njegove visoke kiselosti neprijateljska hemikalija zadržava u njemu.
