Ishrana

Kako da postite, a da se ne ugojite: Do Božića se hranite ovako!

Češće sretnete one koji poste na šećeru, nego one koji poste na vodi
Nutricija 02.12.2015. - 20:45h
Foto: Shutterstok

"Primetila sam odavno da tokom posta, umesto da ljudi smršaju i poprave zdravlje, dogodi se prečesto da pokvare zdravlje i ugoje se. U verske aspekte posta se ne razumem, ali se u najčešće greške u posnoj ishrani razumem i smatram potrebnim da ukažem na njih,” piše Maja Petrović, autorka bloga Vitki gurman.

 

“Kakva je posna hrana koju većina jede danas?” zapitala se ona, primećujući da je realnost “takva da smo loše informisani o uljima i mastima, kao i o holesterolu, a frižideri su napunjeni nezdravim industrijskim prerađevinama. Zbog bombardovanja često netačno veganskom propagandom mnogi pomisle da će se hraniti zdravije samo zato što se odriču namirnica životinjskog porekla, pa pri tome prave druge „posne“ greške.

 

Kada postite, ne zaboravite da se molite: Obratite se Bogu ovim rečima i on će vas čuti!

 

Među najveće greške prilikom posta, ona svrstava:

 

Kuvanje isključivo na štetnim biljnim uljima i povećana upotreba biljnih margarina koji su još štetniji. Koriste se masti koje nisu tradicionalne ljudskom biću, a kamo li mogu da budu „tradicionalne posne namirnice“.

 

Jedenje industrijskih prerađevina – jer čips, smoki, neki keksići s margarinom jesu posne namirnice. Kao i tzv. „voćni“ i gazirani sokovi. Kao i lisnata testa i pomfrit.

 

Soja je takođe posna namirnica i mnogo ljudi još uvek nije informisano o kontroverzama vezanim za soju. Ova visokoproteinska namirnica je oko 1930. prvi put stigla u Ameriku i zbog jeftine proizvodnje postala navodna „zdrava hrana“. Mnogi je danas smatraju veoma opasnom namirnicom.

 

Koznervirane sardine su čest izbor, a one su u uskladištene u rafinisanim biljnim uljima, najčešće suncokretovom i sojinom. Kao što smo već naučili biljna rafinisana ulja nikako ne mogu da budu dobra. Posebno onda kada ih ljudi koji poste već preterano unose.

 

Čišćenje srca, duše i tela: Zbog čega postimo Božićni post

 

Loša priprema sveže ribe, jer izbor obično pada na pohovanog oslića ili girice pržene u dubokom ulju. Pogađate, ponovo na rafnisanim biljnim uljima.

 

Kao zamena za mlečne proizvode, posluže biljne pavlake, biljni sirevi ili šlag. Ponovo namirnice pune opasnih hidrogenizovanih ili delimično hidrogenizovanih biljnih ulja. Mleko se zamenjuje kupovnim biljnim mlekom iz tetrapaka, koje ako je „bademovo“ ima badema koliko u bazenu s piranama ima zlatnih ribica.

 

Rafinisani ugljeni hidrati su značajan izvor kalorija, jer je najlakše kupiti hleb i namazati na njega biljnu pašetetu, ući u pekaru po posnu pizzu, namazati margarin na beli ili obojeni hleb.

 

Prekomerni unos šećera raduje mnoge jer je šećer 100% posna namirnica. Češće sretnete one koji poste na šećeru, nego one koji poste na vodi.

 

Kako se izbaviti iz posnih klopki? Ona daje 11 saveta koji će napraviti razliku između zdravog i nezdravog posta, pojašnjavajući i ko bi smeo, a ko ne, da se upusti u strogi post. Od toga koje masnoće koristiti, kako odabrati ribu prema budžetu, na koji način spremati žitarice i mahunarke.

 

Pripremite se za Božićni post: Evo kojim danima morate postiti na vodi, a kojim jesti ribu!

 

1. Ulja koja bi trebalo da korstimo na postu su maslinovo ulje, nerafinisano palmino ulje (koliko znam nema ga u Srbiji), kokosovo ulje, kakao maslac – a u salatama (ne za kuvanje) i susamovo, ulje semenki bundeve i kikiriki ulje. Spasite budžet: ako ne postite na vodi hranu kuvajte na pari ili pecite pod folijom – a onda dodajte ova zdrava ulja direktno u tanjir na svoju hranu. Šteta je zalivati njima šerpe i lonce.

 

2. Izbacite industrijske grickalice i zamenite ih pečenim kikirikijem, orasima, bademima, čipsom od voća i povrća, semenkama bundeve i suncokreta, kokicama (ne iz kesice nego domaćim).

 

3. Potpuno izbacite soju i proizvode koji je sadrže iz upotrebe. Ono što je OK je jako retko uzeti tofu sir i ponekad originalni tamari sos. Sve ostalo, posebno sojini proteini, su dobri samo za izbegavanje.

 

4. Konzervirana riba, ako je konzervirana kuvanjem na pari, je OK. Uskladištena u vodi ili u maslinovo ulju je takođe OK. Naravno ovo su i skuplje opcije. Spasite budžet:  kupujte zamrznute girice i spremajte njih. Forsirajete sitnu ribu, a veće ribe jedite povremeno.

 

5. Prioritet bi ipak trebalo da bude upotreba sveže ribe pa se setite prijatelja rečnih alasa, ali i toga da je skuša jako zdrava. Spremajte sveže ribe što više, a ako su girice vaš izbor pripremajte ih u rerni, pržite na maslinovom ulju ili kuvajte na pari uz dodatak sosova od povrća. Još jednom: pohovani oslić i girice iz dubokog ulja se ne računaju u svežu ribu nego u namirnice upropašćene lošom pripremom.

 

6. Zaboravite na pekaru i na peciva. Naučite iz teksta „Bravo Nole! Mnogo više od priče o glutenu“ više o izvorima kvalitetnih ugljenih hidrata. Ne udarajte samo po belom brašnu, pa čak ni po integralnim brašnima i ovsenim pahuljicama. Kuvajte cele žitarice ali ih pravilno spremajte, koristite više krompira i bundeve, kao i korenastog povrća umesto testa, testenina i brašna. Konsultujte neki makrobiotički kuvar za ideje oko pripreme žitarica i mahunarki.

 

Dve posne ideje za ručak od 300 dinara: Zdravo, brzo i ukusno!

 

7. Forsirajte sveže povrće maksimalno. Posna ishrana već donosi preveliku količinu šećera i skroba pa zato kada kažem povrće, mislim na ono koje raste iznad zemlje. Amortizujte pretežno skrobni jelovnik salatama, karfiolom, brokolijem, kupusom, paprikama, tikvicama, plavim paradajzom…

 

8. Ne verujte zabludi da se zdrava hrana kupuje u prodavnicama zdrave hrane. Ima dobrih proizvoda tamo, isto koliko ima i štetnih.

 

9. Pošto biljna mleka iz prodavnice i biljne pavlake nisu za jelo – pravite svoja jela sa domaćim kokosovim mlekom (ili drugim domaćim biljnim mlekom napravljenim istom metodom).

 

10. Da mene neko pita ja bih zbog preteranog unosa skroba na posnoj ishrani, slatkiše potpuno zabranila. Ali ako baš morate, pronađite nešto u veganskim kuvarima jer oni ne koriste margarine i industrijsku hranu. Ipak, ovo ne znači da će kolači biti manje zašećereni, pa ako vam je stalo do obima struka ipak odaberite voće, eventualno i malo suvog voća.

 

11. Ovo je pravi trenutak da uvedete steviju u svoj život i počnte da pravite hladne čajeve sa njom umesto da pijete sokove. Takođe ne cedite voće jer je i to rastvoren šećer. Možete imati dobar smoothie bez previše šećera ili čak i kvalitetan doručak iz blendera.

 

12. Odlučite se za domaći kompot bez dodatog šećera uz orašaste plodove.

 

Prenesite prijateljici: Najbolji domaći lek za štitnu žlezdu od samo dva sastojka! (RECEPT)


 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...