Cvekla

Koren pun zdravlja

Kako stručnjaci tvrde, cvekla deluje protiv tumora i leukemije, akutnih fibroznih oboljenja, niskog pritiska, gripa, pospešuje rad nerava i mozga, čisti i stvara krv, podstiče aktivnost jetre, žuči i želuca, štiti od radioaktivnosti i zračenja, deluje preventivno.
Nutricija 23.04.2013. - 12:32h

Cvekla je poreklom sa obale Sredozemlja. Ova biljka vretenastog korena crvene boje i tamnozelenog lišća spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura. Koristi se čitava biljka, i upotrebljava se preko cele godine. Bogata je vitaminima i mineralima i ima mnoštvo lekovitih svojstava. Može se uzimati u bilo kom obliku bez ikakvih negativnih posledica i ograničenja, lako je varljiva i ne utiče negativno na sekrecije želuca. Na osnovu ovih karakteristika može se zaključiti da je cvekla, zaista, idealno povrće.

 

Energetska vrednost cvekle je visoka: 100 grama jestivog dela ima 189 kJ ili 45 kcal. Bogata je belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. U njenom korenu možemo naći i deset odsto šećera. U cvekli nalazimo gotovo sve mineralne sastojke: kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, fluor, cink, a u manjim količinama i mangan, bakar, sumpor, jod, brom, litijum, rubidijum, cezijus i stroncijum.

 

Betanin i betain svrstavaju cveklu među atraktivno lekovito povrće koje učvršćuje krvne sudove, reguliše krvni pritisak i smanjuje holesterol u krvi, podstiče razmenu materija, funkciju jetre. Zbog prisustva joda i hroma, kojeg u drugom povrću nema, preporučuje se starijim osobama i onima koji pate od ateroskleroze. Nezamenljiva je kod demineralizacije kostiju i zuba.

 

Bogata vitaminima

 

Vitaminski sastav cvekle i inače je bogat. Najviše ima vitamina C, zatim karotina, vitamina B1 i B2 i PP. Ima i fitoncida (materije koje ubijaju štetne mikroorganizme), šećera i soli.

 

Toplu crvenu boju korenu cvekle daje sastojak zvan antocijan, prirodno obojena materija. Kad kupujete cveklu, birajte uvek tamnije crvenu i duguljastu, srednje veličine, jer je kvalitetnija od tanjiraste.

 

Mogućnosti njene primene u kulinarstvu su mnogostruke. I to ne samo njenog korena, već i lista. List je podjednako vredan kao i koren i može se upotrebljavati u kulinarstvu kao spanać. Pre kuvanja bi trebalo odseći zadebljale delove lisnih rebara, jer su tvrdi i teže se kuvaju.

 

Ako cveklu već kuvamo, to bi trebalo činiti u što manje vode, kako ne bi izgubila svoje korisne sastojke. Možemo je i samo napola skuvati, neoljuštenu, do kraja ispeći u rerni i pečenu oljuštiti. Na taj način će sačuvati svoje prehrambene vrednosti.

 

Budući da mnogi ljudi ne podnose sirovu cveklu, iako je i sirova lako probavljiva, mogu se opredeliti za sok od sveže cvekle. Ona se najpre nariba, a zatim iscedi. Sok se može piti sam ili pomešan sa sokovima ostalog povrća i voća. On krepi i jača čitav organizam i deluje povoljno na razmenu materija u njemu. Zaslađen medom, postaje eliksir za smirenje nerava, koji utiče i na blago snižavanje krvnog pritiska. Sok od cvekle i med koriste se u razmeri 1:1, a pije se po pola čaše tri puta na dan. Izuzetan ukus naribanoj sirovoj cvekli ili soku daju kim ili ribani ren.

 

Zdravstveni efekti cvekle su značajni u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda čini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov višestruke lekovitosti ove biljke čine, ipak, betanin i betain, jer podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove, podstiču rad jetre... Ruska tradicionalna medicina od davnina koristi cveklu za lečenje prehlada, kijavice, zapaljenja pluća i angine. Kod ovog oboljenja, grlo se ispira svežim sokom od cvekle.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...