Probajte nešto novo

Špargle: Bogataška hrana koja je dostupna svima!

Špargla je veoma ukusna, niskokalorična namirnica koja je izuzetno zdrava i preporučuje se kod lečenja raka i sprečavanja mnogih bolesti
Nutricija 02.06.2014. - 12:20h
Foto: Thinkstock

Većina nas je za šarglu čula od svetskih zvezda koje su se hvalile novom dijetom grickajući ovaj sveži proizvod. Do tada nam ova namirnica i nije bila dostupna. Špargla je nešto što smo mogli videti u emisijama koje prikazju vrhunac gastonomskih trpeza, jer je dugo smatrana za izuzetan delikates.

 

Danas šparglu prodaju i na vašoj lokalnoj pijaci. Ako obratite pažnju naćete je i u supermarketima upakovanu u providnu foliju.

 

Kako da sami napravite živu ogradu od aronije koja će vam donositi sočne i zdrave plodove pročitajte OVDE.

 

Neka domaćinstva se odlučuju za uzgoj ove namirnice i u vlastitom dvorištu, dok branje divljih špargli predstavlja antistres terapiju.

 

Špargla, lat. asparagus je višegodišnja biljka iz porodice ljiljana. Špargla je jedna od najstarijih samoniklih kultura na Mediteranu. Cenjena je kao delikates već više od 2000 godina. Ova biljka je raširena po mnogim kontinentima jer ima mnogo podvrsta. Neke se vrste koriste više za ishranu, druge samo za lečenje - poput Asparagus racemosus, poznate i kao Shatavari, koja se već hiljadama godina koristi u Ayurvedi.

 

Lekovita svojstva špargle

 

Špargla ima bogatu hranljivu vrednost - sadrži vitamine A, K, B, C i E, folnu kiselinu, železo, bakar, vlakna, mangan, kalijum, kolin, cink, magnezijum i selen. Uz svoj bogat hranljiv sastav, špargla je siromašna kalorijama.

 

100 g špargle sadrži tek 20 kalorija - što je čini idealnom namirnicom za mršavljenje. Zahvaljujući saponinima i flavonoidima, špargla ima snažna antiupalna svojstva. Zbog toga povoljno deluje kod bolesti srca i krvnih sudova.

 

Za prevenciju bolesti srca zaslužna je i velika količina vitamina grupe B, koji kontroliše nivo homocisteina. Špargla je jedan od najbogatijih izvora rutina - flavonoida koji smanjuje holesterol i krvni pritisak te jača krvne sudove.

 

Beli luk je jedan od boraca za skoro sve bolesti, a detalje možete pročitati OVDE.

 

Porcija špargle sadrži čak 114 posto preporučene dnevne količine vitamina K, koji je neophodan za sintezu osteokalcina - proteina koji jača kosti. Vitamin K sprečava nakupljanje kalcijuma u tkivima koje može dovesti do ateroskleroze, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Velike količine inulina u špargli ključne su u lečenju probavnih problema. Naime, inulin je idealna hrana za dobre bakterije koje poboljšavaju apsorpciju hranjivih supstanci, smanjuju rizik od alergija i raka creva.

 

Vlakna u špargli potiču probavu te smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2.

 

Špargla, uz lubenice i avokado, spada u namirnice najbogatije glutationom. Glutation je jedan od najproučavanijih i najvažnijih antioksidanata. Bitan je za celokupno zdravlje, obnavljanje imunoloških stanica i jedan je od najjačih sredstava za čišćenje organizma. Nizak nivo glutationa povezan je sa preranim starenjem, pa čak i smrti.

 

Glutation je važan agens u borbi protiv raka jer štiti od oštećenja uzrokovanih oksidativnim stresom. U laboratorijskim istraživanjima glutation je u potpunosti zaustavio umnožavanje virusa AIDS-a.

 

Špargla je moćan diuretik koji pomaže u oslobađanju organizma od mokraćne kiseline, rastvara bubrežne kamence i pomaže kod gihta. Zbog bogatstva folne kiseline špargle su odlična hrana za trudnice.

 

Isprobajte ovih pet napitaka za dobro zdravlje, a detalje možete naći OVDE.

 

Špargle i rak

 

Prema mišljenju nekih doktora alternativne medicine, špargle su korisne za prevenciju i lečenje karcinoma. Pritom se preporučuju kuvane šargle. Pretpostavlja se da se kuvanjem špargla oslobađa asparaginaza - enzim koji pomaže uništavanju stanica raka. Špargle takođe sadrže glutation - snažan antioksidans koji štiti stanice od kancerogenih promena. Preporučena doza je 4 velike kašike kuvanih špargla dva puta dnevno - ujutro i uveče. Najbolje je koristiti špargle istovremeno sa drugim prirodnim metodama, kao deo terapije protiv raka.

 

Uzgajanje  špargle

 

Ako želite da uzgajate domaću šparglu u svojoj bašti, evo nekoliko korisnih saveta: Špargla voli topla podneblja, mnogo sunca i humusno tlo. Ova biljka ne voli vetar. Može podneti i veće hladnoće, ali joj je potrebno osigurati mnogo vlage jer inače može biti jako gorka i neukusna. Bitno je dobro odabrati mesto jer će na njemu špargla rasti petnaestak godina.

 

Špargla se sadi u jesen na dobro pođubrenom tlu. Prave plodove špargla daje tek od četvrte godine uzgoja. Špargla se bere u maju i junu. Nakon branja poželjno ju je odmah potrošiti ili zapakovati i odložiti u frižider gde može stajati 4 - 5 dana. Špargle takođe možete blanširati i zamrznuti.

 

Prolećni sokovi i zdravlje u čaši, detalje nađite OVDE.

 

Primena

 

U kuvanju se domaća špargla koristi cela, a kod divlje špargle se baca drvenasti deo. Domaća špargla se kuva 5 - 8 minuta, zavisno o njenoj debljini, a divlja još kraće, 1 - 2 minuta.

 

Špargle idu uz različite namirnice i mogu se koristiti u raznovrsnim jelima poput pita, rižota, štrudli, palačinki te salata.

 

Mogu se jesti i same - sirove, kuvane, pečene, dinstane, ukiseljene - kako ko voli!

 

Recept - salata od špargla

 

Sastojci: čašica balsamika, 3 kašičice maslinovog ulja, 1 kašičica senfa, 1 kašičica svežeg seckanog majorana, 1 kašičica belog luka u prahu, 1 kilogram špargle, 1 veća paprika, sitno nasečena, 1/3 kašičice seckanih oraha.

 

Priprema: Kuvajte sirće na umerenoj vatri dok ne ispari polovina tečnosti. Uspite ga u činiju i promešajte sa senfom, majoranom, maslinovim uljem i belim lukom. Dodajte biber i so. Kuvajte špargle u ključaloj slanoj vodi oko 4 minute. Ocedite ih i isperite hladnom vodom dva puta. Prelijte špargle i papriku dresingom koji ste napravili i pospite orasima.

 

(Stil / Alternativa za vas)

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...