Zdravlje na prvom mestu

Istine i zablude o keto dijeti: Zdravi ljudi ne smeju da je primenjuju!

Jedna od trenutno najpopularnijh dijeta nije namenjena za skidanje viška kilograma.

Nutricija 24.03.2020. - 18:37h Autor: Stil/ Maša Petković
Foto: Shutterstock

Ketogena dijeta, ili popularnije keto dijeta jedna je najzastupljenijij redukovanih sistema ishrane u poslednje vreme. Njena popularnost je široko raširena i veliki broj ljudi počinje da upražnjava ovaj režim ishrane, a bez prethodnog informisanja šta je ona zapravo i kome je namenjena.

 

Keto dijeta je ishrana bazirana na mastima i proteinima, uz veoma restriktivan unosa ugljenih hidrata – praktično sveden na minimum. Ovaj režim ishrane prvenstveno je koncipiran u kliničke svrhe – prvenstveno za osobe koje pate od bolesti kakve su epilepsija, predijabetsko stanje, dijabetes tip 2, Alchajmerove bolesti i nekih specifičnih nervnih oboljenja, piše Healthclub.

foto: Shutterstock

 

Ketogena dijeta funkcionise po principu drastičnog smanjenja unosa ugljenih hidrata, što dovodi organizam u metaboličko stanje ketoze. Ketoza je stanje u kome organizam, pri nedostatku ugljenih hidrata, kao osnovnog izvora energije, masti u jetri pretvara u ketone i masne kiseline i organizam se na taj način "uči" da se u potpunosti prebaci na masti kao izvor energije. Samim tim što je unos ugljenih hidrata sveden na apsolutni minimum, ova dijeta može prouzrokovati drastičnu redukciju nivoa insulina u krvi.

 

Vrste ketogene dijete:

 

Standardna ketogena dijeta – Nizak unos ugljenih hidrata, umeren unos proteina i visoka količina masnih namirnica. (samo zdrave masti)

 

Ciklična ketogena dijeta – plan ishrane gde se tokom određenih dana povećava unos ugljenih hidrata, kao na primer 5 redovnih keto dana praćenih sa 2 dana visokog unosa ugljenih hidrata.

 

Visoko proteinska – Ista kao standardna samo što uključuje više proteina. Odnos je 60% masti, 35% proteini i 5% ugljeni hidrati.

 

Targetirana ketogena dijeta – dozvoljava se povećan unos ugljenih hidrata tokom perioda oko povećanih fizičkih aktivnosti (trening)

 

Namirnice koje se preporučuju kod keto dijete su: jaja, šunka, meso (piletina, ćuretina, crveno meso), puter, avokado, masna riba kao što je losos, tuna ili skuša, sirevi (čedar, mocarela, kozji), semenke i orašasti plodovi (čia seme, seme lana, bundevino seme), ulja (maslinovo, kokosovo i ulje avokada), povrće sa niskim vrednostima ugljenih hidrata kao što su paradajz, paprika, luk i zeleno povrće.

 

Stručnjaci tvrde da je neophodno da se što više pomenutih namirnica uvrsti u svaki obrok u toku dana. Takođe, neophodno je iz ishrane izbaciti sve namirnice koje su bogate ugljenim hidratima: voćni sokovi, slatkiši, torte, kolači, paste, pirinač, grašak, pasulj, krompir i šargarepu, majonez i alkohol, jer mnoga alkoholna pića sadrže visok nivo šećera.

 

Kao i većina restriktivnih dijeta i keto dijeta ima neželjen efekte, pa tako oni koji su na ovom režimu ishrane mogu osetiti umor, vrtoglavicu i slabost na samom početku primene. Usled manjka vlakana u ishrani može doći do zatvora, a može se javiti i neprijatan zadah iz usta i neprijatan telesni miris. Takođe, zbog smanjenog unosa voća i povrća može doći do deficita određenih važnih vitamina i minerala.

 

Prema rečima stručnjaka, ketogena dijeta je napravljena u terapeutske svrhe za tačno određene zdravstvene poremećaje i stanja i nije uputno ni potrebno da je upražnjavaju zdravi ljudi iz estetskih razloga. Ukoliko postoji razlog zbog koga smatrate da bi vam keto dijeta pogodovala, neophodno je da se o tome konsultujete sa svojim lekarom ili nutricionistom i da tokom upražnjavanja dijete budete pod konstantnim nadzorom, kao vam dijeta ne bi naškodila umesto da vam pomogne.

 

(Stil.kurir.rs)

 

 
Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...