Svi volimo da jedemo slatkiše, ali treba da znate da šećer uopšte nije bezazlena namirnica.
Šećer kao glavni krivac epidemije gojaznosti
Nedavna naučna istraživanja pokazala su da je šećer, a ne masnoće u prehrani, glavni razlog epidemije gojaznosti modernog doba. Ljudi danas unose duplo više šećera nego pre 30 godina i dokazano je da šećer stvara zavisnost. Mera šećera koju treba da unosite na dan je oko 10 kašičica ili 50 g, ali većina ljudi unosi i do duplo više.
Energiju daje samo nakratko, posle nastupa još veći umor
Nakon svakog obroka, pankreas proizvodi hormon insulin koji treba da izdvoji šećer iz namirnica u krvotok kako bi iz njega nastala energija. Ali obrok baziran na slatkišima, poput velikog parčeta torte, sladoleda ili čokolade, izaziva ispuštanje velike količine insulina. Istraživanje Univerziteta Kembridž je utvrdilo da to blokira oreksine, moždane ćelije koje upravljaju osećajem budnosti, zbog čega nam se nakon veće količine šećera spava.
Može da bude okidač srčanog udara
Šećer je loš za zdravlje srca, čak i za ljude koji su u dobroj formi. Povećan unos šećera dovodi i do povećanja mokraćne kiseline u krvi, što rezultuje visokim krvnim pritiskom i povećava se rizik od srčanog udara. To se događa i kod ljudi normalne težine, objašnjavaju lekari.
Demencija može da bude uzrokovana šećerom
Pad šećera u krvi nakon većih slatkih obroka uzrokuje glavobolju, pa i česte migrene. One utiču i na kvalitetan noćni odmor tako što menjaju navike u spavanju, a to utiče i na moždane procese. Osim toga, stalno povišeni nivoi šećera u krvi dokazano povećavaju rizik od demencije u srednjem i starijem dobu.
Zbog šećera se češće ide u WC
Jedan od jasnih pokazatelja povećanog nivoa šećera u krvi je potreba za češćim mokrenjem. Ako čovek unosi više šećera nego što to njegovo telo može da podnese, višak se eliminiše mokraćom. Takođe, previše šećera podstiče nastanak gljivičnih infekcija koje se hrane šećerom.
Podstiče nadutost
Voćni šećer fruktoza koji se često dodaje industrijski procesuiranoj hrani lako uzrokuje probavne probleme, a pogoršaće simptome bolesti poput sindroma iritabilnog creva. Gastroenterolozi objašnjavaju da se fruktoza dodaje kao zdravija opcija koja sadrži manje kalorija, ali to vodi probavnim smetnjama poput nadutosti, gasova i iritacije creva.
Šteti jetri baš kao alkohol
Sve kalorije koje telo ne sagori jetra skladišti u obliku masnoća, što vremenom može da dovede do nastanka bolesti masne jetre. Danas svaki peti odrasli čovek ima masnu jetru, a stanje je češće kod muškaraca. Ako se oboleli ne pridržavaju pravila zdrave ishrane i unose velike količine šećera, bolest može da dovede i do ciroze iako uopšte ne piju alkohol, objašnjavaju stručnjaci.
