Askorbinska kiselina ili poznatije vitamin C jedan je od najvažnijih vitamina u ishrani čoveka. Jedna od njegovih najvećih vrednosti je doprinos imunološkom sistemu, ali pored toga on je od presudnog značaja kod bolesti kakve su skorbut, upala pluća, tuberkuloza, difterija i drugih stanja.
Takođe, negova blagotvorna dejstava u borbi sa različitim vrstama infekcija, poput prehlade, gripa, febrilnih stanja, upale sinusa, pa čak i kod krvarenja desni, su nezamenjiva.
Vitam C ima značajnu ulogu i kod zarastanja rana, preloma i opekotina.
Vitamin C je od ključnog značaja i za formiranje kolagena u ljudskom organizmu, koji je važan protein koji učestvuje u građi kože, hrskavice, tetiva, ligamenata i krvnih sudova.
Pored vitamina E i beta karotena, smatra se jednim od najjačih antioksidanasa, koji se bore protiv slobodnih radikala u telu, sprečavaju razvoj bolesti i usporavaju proces starenja. Vitami C pospešuje i apsorbciju gvožđa u organizmu, pa je veoma važan kod stanja kakve su različite vrste anemija.
Namirnice koje su izrazito bogate vitaminom C su paprika, kivi, limun, pomorandža, karfiol, kupus, paradajz, brokoli, papaja, jagode, spanać, kelj i peršun. Ove namirnice trebalo bi da budu deo vaše svakodnevne ishrane, preporučuju nutricionisti.
Važno je napomenuti da je vitamin C visoko senzitivan na svetlost, vazduh i temperaturu, pa se najveći efekat postiže upotrebom svežih namirnica, jer se čak 25 procenata vitamina C gubi kuvanjem na pari svega nekoliko minuta, a isti postotak se gubi i pri smrzavanju i odmrzavanju voća i povrća. Izbegavajte duže kuvanje namirnica bogatih vitaminom C, jer je dokazano da je samo 20 minuta kuvanja dovoljno da vitamin C izgubi i više od polovine svoje vrednosti.
Često se vode polemike koje su to adekvatne i poželjne dnevne doze vitamina C. Vitamin C unosi se u organizam pravilnom ishranom i unosom i dovoljne količine svežeg voća i povrća i to bi trebalo da bude ujedno i glavna i osnovna vrsta unosa vitamina C. Stručnjaci tvrde da je prosečna doza vitamina C koja je potrebna čovekovom organizmu 70 do 150 mg. U slučaju nedostataka ovog vitamina, preporučuje se da se taj unos u određenom vremenskom periodu pojača na od 250 do 1000 mg dnevno, u zavisnosti od stanja i individualnih potreba.
Do smanjenja koncentracije vitamina C u organizmu može doći usled nepravilne i loše ishrane, smanjenog unosa svežeg voća i povrća, pušenja, izlaganju štetnim hemikalijama i agensima, zračenja i drugog. Nedostatak vitamina C može se manifestovati krvarenjem desni, suvom i grubom kožom, krvarenjem iz nosa, sporim zarastanjem rana i povećanom sklonošću ka infekcijama.
Brojna istraživanja su potvrdila da vitamin C, pored svega navedenog, imao veoma snažan uticaj u smanjenju rizika od karcinoma i razvoja kardiovaskularnih oboljenja. Naravno, ta svojstva mu se ne mogu apsolutno samostalno pripisati, jer je veoma važna i korelacija i interakcija vitamina C sa drugim antioksidansima iz voća i povrća, koja dovodi do ovog poželjnog efekta.
Mislimo da smo vam dali dovoljno razloga da sada ustanete i sebi iscedite dve narandže ili napravite limunadu.
