Jelena je bila vedra i nasmejana devojka koju su svi voleli, ali je i svima bilo čudno što nosi duge rukave i na 30+: Iza toga, krilo se 17 godina pakla

Mogla je da postane legenda. Sa 16 godina pobedila je najbolju teniserku sveta, sa 19 se probila u top 5, a već sa 20 njeno ime su znali i oni koji nikada nisu gledali tenis. Ali iza sjaja pobeda Jelene Dokić krila se bol o kojoj se ćutalo decenijama. Njena priča nije priča o sportu. To je priča o tome kako preživeti kada ti najbliža osoba postane dželat.

Jelena je rođena 1983. godine u Osijeku, u Hrvatskoj, ali joj je detinjstvo bilo obojeno ratnim bojama. Njeni roditelji — Srbin Damir i Hrvatica Ljiljana — pokušali su da pobegnu od sukoba, prvo se preselivši u Srbiju, a zatim 1994. godine u Australiju.

Porodica se nastanila u predgrađu Sidneja, gde je život izbeglica podsećao na borbu za opstanak: osmogodišnja Jelena je nosila staru školsku uniformu, jela hleb s margarinom, a njenog oca, veterana balkanskog rata, niko nije želeo da zaposli.

Tenis joj je postao utočište. Sa reketom u rukama osećala je kontrolu — ono što joj je toliko nedostajalo u stvarnosti. Damir je, primetivši ćerkin talenat, pretvorio treninge u paklene maratone.

"Ti si naša jedina šansa!" ponavljao je, terajući je da igra do iznemoglosti. Već tada je počelo ono što će Jelena kasnije nazvati "dvostrukim životom": danju — mlada zvezda, noću — uplašena devojčica koja drhti na zvuk očevog kaiša.

Vimbldonski trijumf i noć na kauču

Godina 1999. Šesnaestogodišnja Dokićeva, prošavši kvalifikacije za Vimbldon, izlazi na teren protiv Martine Hingis. Niko nije verovao u pobedu debitantkinje, ali rezultat 6:2, 6:0 u njenu korist šokirao je svet. "Posle meča sam čekala tatu u zoni za igrače", priseća se Jelena. "Ali umesto pohvala, čula sam kroz slušalicu: "Sramoto! Nemoj ni da dolaziš kući da spavaš!"

Te noći buduća zvezda je spavala na kauču u službenim prostorijama Vimbldona. Kada su je čistači zamolili da ode, u pomoć joj je pritekao sudija turnira. Tako je počeo njen put ka slavi — kroz poniženja, batine i konstantni strah. Već naredne godine ponoviće uspeh i stići do polufinala, ali otac će je ponovo dočekati ne sa zagrljajem, već udarcima. "Tukao me čak i zbog pobeda", priznaje Jelena. "Govorio je da sam mogla bolje da igram."

Tajne skrivene dugim rukavima

Na fotografijama iz tih godina, Dokićeva je uvek u duksevima s dugim rukavima. Tako je skrivala modrice od kaiša. Jednom prilikom, Damir je promašio i udario je u oko. Tri dana nije izlazila iz kuće, dok je otac izmišljao izgovore za trenere. "Mama je tiho plakala u uglu, ali je ćutala", kaže Jelena. "Brata Savu su slali u sobu, kao da je u pitanju dečja priredba, a ne noćna mora."

Njen život podsećao je na horor film. Posle poraza, Damir ju je terao da trči 10 kilometara; lomio je trofeje, nazivajući ih "nagradama gubitnika"; a u pijanom besu udarao je ćerku cipelom po glavi na prepunoj stanici.

A ipak — pet WTA titula do dvadesete godine, polufinala Grend slemova, oduševljeni naslovi u štampi. "Novinari su mislili da sam arogantna", uzdiše Jelena. "A ja sam se samo bojala da izgovorim i jednu reč viška."

Bekstvo iz kaveza

Godina 2003. bila je prelomna. Devetnaestogodišnja Dokićeva prekida kontakt s ocem, odlazi od kuće sa koferom i reketom. Ali sloboda je bila gorka: povrede, depresija, pokušaji samoubistva. "Mrzela sam tenis", priznaje. "Svaki udarac me je podsećao na oca."

Povratak na Australijan open 2009. bio je pravo čudo — Jelena stiže do četvrtfinala, pobedivši Karolinu Voznijacki. Ali telo, iscrpljeno godinama stresa, više nije moglo da izdrži. Poslednji naslov osvoja 2011. a zatim sledi niz poraza, pad na rang-listi i konačno povlačenje iz sporta u 30. godini.

120 kilograma kao oklop od sveta

"Kada sam završila karijeru, shvatila sam: više me niko neće štititi", rekla je Jelena Dokić svojevremeno, piše portal "Dzen".

Zatvarala se u kuću, tugu je lečila burgerima i čokoladom. Vaga je pokazivala 120 kilograma, lekari su joj dijagnostikovali probleme sa štitnom žlezdom, a u glavi je odzvanjao poznat glas: "Ti si nikakva."

Spas je došla kroz knjigu. Godine 2017. Jelena je objavila autobiografiju "Nesalomljena", u kojoj je opisala 17 godina pakla. "Pisala sam je kroz suze", priznaje ona. "Ali želela sam da druge žrtve shvate: ćutanje nije rešenje." Knjiga je postala bestseler, a njena ispovest potresla je teniski svet. WTA je priznala: "Znali smo, ali nismo reagovali."

Novi život: 40 kg manje

Danas, sa 42 godine, Jelena Dokić je simbol ponovnog rođenja. Smršala je 40 kilograma, zamenivši brzu hranu sportom i terapijom. "Nisam savršena", smeje se Jelena pokazujući fotografije u kupaćem kostimu. "Ali sada volim svoje telo."

Njene društvene mreže nisu glamurozne. Objavljuje slike strija, priča o paničnim napadima i šali se na račun hejtera: "Neka mrze. Ja sam preživela — to je moja pobeda."

Duhovi prošlosti

Damir Dokić i dalje živi u Srbiji. Majka Ljiljana i brat Savo pružaju Jeleni podršku, ali ožiljci su ostali.

"Ponekad sanjam da sam opet ona osmogodišnja devojčica“, rekla je Jelena. "Probudi me plač, ali onda pomazim psa i shvatim- spasla sam se."

Njena priča promenila je tenis. Posle skandala, WTA je uvela obaveznu psihološku pomoć za mlade sportiste, a treneri se sada strože proveravaju. "Ali najvažnije — ne ćutite", poručuje Jelena svojim pratiocima. "Ako moja knjiga spasi makar jedno dete, sve je imalo smisla."

Više nije ona devojčica s Vimbldona. Ona je glas onih koje niko nije slušao. I svoj najvažniji meč — već je dobila.