Velike planove glumca Tihomira Arsića, prekinula je teška bolest sa kojom se dugo i hrabro nosio. Glumac je preminuo u 63. godini, 2020.
Da je neizlečivo bolestan Tihomir Arsić saznao je slučajno, kada je počeo pripreme za film "Vikend sa ćaletom", Miroslava Momčilovića. Njegova supruga otkriva da je glavnu ulogu dobio na kastingu.
- Mića mu je rekao: “Izvini, Tiko, ti si veliki glumac, ali ja tako radim.” Odgovorio mu je: “Nema problema, ne mešam se u tvoj posao.” Naučio je tekst, stavio kajlu i pokazao kako on vidi tog čoveka sa asfalta, Kašiku. Uloga je bila fizički zahtevna: trebalo je da skače u vodu, jaše konja, boksuje. Sve je do te mere ozbiljno shvatio da je krenuo i sa intenzivnim treninzima. Igrao je čoveka od pedesetak godina, imao je deset više. Uz to, godinama je bio strastveni pušač, pa je odlučio da pre nego što počne snimanje proveri u kakvoj je kondiciji. Sa kancerom smo se, inače, prvi put susreli dve godine ranije. Imao je jedan manji, na jeziku, koji je odstranjen bez problema i u potpunosti se oporavio.
Život je nastavio da se odvija uobičajenim ritmom, sve dok lekar koji je radio skener pluća nije slučajno otkrio promene na pankreasu.
- U maju prošle godine sam se pripremao za opskurnu filmsku ulogu čoveka koji umire od raka. Pet meseci sam se pripremao za taj lik, prvi put sam išao u teretanu i trenirao boks, Malo pre početka snimanja, koje je trebalo da traje dva i po meseca i bude vrlo zahtevno, preventivno sam otišao kod lekara na detaljnije preglede. Kako skoro 20 godina nisam igrao tako veliku ulogu na filmu, mislio sam da je u redu da budem siguran da sam dobro i da neću morati da pravim pauzu. Uradio sam nekoliko skenera i magneta, mada sam bio zdrav i nisam osećao nikakve tegobe. Tako sam slučajno saznao da imam kancer na glavi pankreasa. - govorio je pkojni glumac.
- Sve se desilo na Verin 18. rođendan. Proslavili smo punoletstvo kako smo planirali, u društvu više od sto zvanica. To je bilo 12. maja, a sutradan je otišao na operaciju u Nemačku. Krenula je i Lenka, koja odlično govori engleski i francuski jezik, kako bi pomogla oko sporazumevanja.
Operacija je bila ozbiljna i teška, ali prve prognoze bile su optimistične.
- Posle mesec dana vratili smo se kući, uvereni da će sve biti u najboljem redu. Rekli su nam da rezultate očekujemo za sedam dana, a stigli su tek posle nekoliko nedelja. Bili su poražavajući! Hirurg je fantastično odradio posao, ali je kancer bio brz i agresivan. Kad smo se malo povratili od prvobitnog šoka, počeli smo da se raspitujemo šta nam je činiti. Tika je bio pobornik zvanične medicine, tim pre što su mu objasnili da je u borbi sa kancerom presudna hirurgija, a onda je sve u Božjim rukama. Promenio je način ishrane, njegov brat se starao da uvek ima organsko voće i povrće: brokoli, špargle... Jeo je dosta ananasa, uveren da tako čisti organizam, a na kraju se ispostavilo da je dobio šećer. Pre neki dan sam ćerki rekla: "Da sam znala da će tako brzo otići, pripremala bih mu i sarme koje je voleo, dozvolila da ponekad popije čašu 'rozea'..." Ali, eto, nada poslednja umire. Spas smo videli u najjačoj hemioterapiji koja mu je propisana - ispričala je Jelena.
