Jednom prilikom Rade Šerbedžija se prisetio druženja sa Zoranom Radmilovićem i zablude o njegovom poreklu koju je legendarni glumac dugo gajio.
“Govorio mi je često - gde si, moj Hrvat, kako si, moj Hrvat, šta ćemo ti i ja, moj Hrvat… I tako svaki put kad bismo se sreli, Hrvat, Hrvat, Hrvat…”
Jednom prilikom, u pola noći, kaže mu Gaga Nikolić: “Pa čoveče, što ti Radeta nazivaš Hrvatom stalno, kad je on Srbin?”
Radmilović mu odgovori: “Ne lupetaj gluposti, konjino jedna. Otkud Rade da bude Srbin? Pogledaj kako ga lepo i gospodski izgleda. Kulturan čovek iz Zagreba. Nije baraba kao ti…”
Kaže tada Gaga Nikolić Šerbedžiji: “Hajde Rašo (tako ga je zvao), kaži mu šta si, leba ti…”
I Šerbedžija potvrdi da su mu otac i majka Srbi. Radmilović se zakočio u pokretu. Kao da se nešto beskrajno tragično u tom trenutku dogodilo.
“I deda mu je Srbin i baba mu je Srpkinja”, nastavlja Dragan Nikolić, uz kikot.
“Otac i majka su ti Srbi”, upita Radmilović Šerbedžiju.
“Da”, odgovori Rade.
“Majka i otac su ti Srbi”, ponovi pitanje Radmilović na svoj karakterističan način. “Lažeš! Zakuni se u Miru Banjac!”
“Kunem se u Miru Banjac”, odgovori mu Rade.
Radmilović je bio napet, kao da se radi o životu i smrti. Nisu bili sigurni, da li se šegači ili je zaista stvar shvatio tako ozbiljno. Ispio je času na eks i uzdahnuo
“U majku mu, gde sad da nađem svog Hrvata?
