Životna priča

On je jedini čovek koji je žalio što nije više grešio: Ovaj srpski pesnik je napisao najlepše pesme koje peva naša estrada!

Po meni se ništa neće zvati. Zablude sam prestao da brojim, nemam kome da se vratim kući

Objavljeno: 29.01.2019. 15:02h 15:06h
Autor:
Foto: Printscreen/ youtube/ Sve što mi pripada - Zvanični kanal

Pesnik Duško Trifunović je bio čarobnjak. On je obične reči pretvarao u poeziju. Pitke reči stapale su se u našoj duši praveći od nje jezero ljubavi.

Rođen je 13. septembra 1933. godine u Sjekovcu, Bosanski Brod, današnja Republika Srpska.

Bio je bravar, šumar, a studirao je i književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

O njegovom obrazovanju najbolje govore njegovi stihovi:

Najbolje je zanimanje i za stare i za mlade

Ili da rade ono što vole ili da vole ono što rade

Njegove pesme su jedinstvene i podjednako lako shvatljive i filozofu i vodoinstalateru. Različito ih tumači i ista osoba u različitim vremenskim intervalima. Ali kako to obično biva sa velikim pesnicima i njihovom poezijom, pesme Duška Trifunovića odlično se uklapaju i opisuju današnju situaciju u Srbiji, kao i tada, u bivšoj Jugoslaviji kada su nastale.

Večernja molitva Desanke Maksimović: Na sve reči uvreda treba se smešiti tužno i blago

Negde tamo, davne 1971. godine dolazi u kontakt sa pevačima pa počinje da piše pesme koje su pevali mnogi: Bjelo dugme, Zdravko Čolić i td. Za čak 133 njegove pesme je napisana muzika, jer je Duško hteo da pevači sada pevaju kvalitetan tekst. Među tim pesmama nalaze se i ove: Glavni junak jedne knjige, Ima neka tajna veza, Pristao sam biću sve što hoće, Šta bi dao da si na mom mjestu, Rijeka suza i na njoj lađa, Zlatna ribica, Ne očekuj da te iko razumije, Život je maskenbal, Čovjek bez problema, Ne zaboravi me, Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj, Ako me ikada nađeš, Glavo luda..

Duško Trifunović je umro 28. januara 2006. godine u Novom Sadu, a sahranjen je u Sremskim Karlovcima.

Ovo su neke od njegovih pesama:

Grešio Sam Mnogo

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao

i što nisam više, i što nisam luđe

jer, samo će gresi, kada budem pao

biti samo moji - sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam

leteo sam iznad vaše mere stroge

grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam

svojim divnim greškom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće

grešio i za vas, koji niste smeli,

pa sad deo moga greha niko neće

a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Budi Jača

Neću više da se igram toga,

nešto mi je drugo na pameti,

čini nešto od zivota svoga,

budi jača pa mi se osveti.

Dosjeti se svake moje mane,

svega sto si nekad znala kleti,

naljuti se kad pomisliš na me,

budi jača pa mi se osveti.

Zaboravi da te volim žarom,

od koga se može umrijeti,

obraduj me samo jednim darom,

budi jača pa mi se osveti.

Daljine

Daljina ništa nije

ona uzalud mami

ako na kraju puta

opet živimo sami.

Vekovi ništa nisu

samo slojevi praha

ako je ljubavi bilo

uvek manje od straha.

Daljine ništa nisu

do znatiželje puke

jer sve što je moje

na ovome svetu

to je na dohvat ruke.

Vekovi neka teku

po svome tajnom planu

a sve što je moje

može da se desi

samo u jednom danu.

Ljubav Nema Bolje Dane

Ljubav nema bolje dane,

sve je sad i nikad više,

sve što iza toga dođe

dođe samo da nju zbriše.

Ljubav nema bolje dane,

nema sutra nema juče,

to je škola za ludake

koji malo teže uče.

Ljubav nema bolje dane,

sama kreće, sama stane,

sama pali, sama gasi,

nas uništi sebe spasi,

nemoj da joj brojiš mane

ljubav nema bolje dane.

Pristao Sam Da Budem Igračka

Pristao sam da budem igračka,

da prodajem dušu vragu svome,

da ostane samo crna tačka

posle ovde igre kad me mirno slome.

Pristao sam da budem igračka.

Mislio sam da se zveri boje

ove vatre koja trag mi prati,

a sad nosim kako mi ga skroje

- po meni se ništa neće zvati.

Po meni se ništa neće zvati.

Zablude sam prestao da brojim,

nemam kome da se vratim kući

.

Dokle pevam, dotle i postojim,

prijatelji bivši i budući

pamtite me po pesmama mojim.

Računi

Počeo sam da svodim račune,

da vidimo u kojoj sam fazi,

odavno bi hteli da me zbune

al ne mogu jer sam još u snazi.

Računa se da sam bio zverka

i da nisam imao problema,

stavlja mi se poneka zamerka

ali u njoj ništa bitno nema.

Razbojnici ogrezli u slavi

od mog srca naprave čitanku da prouče lekciju ljubavi

u pećini na tajnom sastanku.

Od mene su napravili čudo

ni pas s maslom pojeo me ne bi

svi veruju da ih volim ludo

dok ja pesme pevam samo sebi.

Došlo je pasje vreme: Duško Radović je to još davno predvideo!