Za čim ljudi na samrti najviše žale

Broni Ver, medicinska sestra iz Velike Britanije koja je brinula o ljudima na samrti, objavila je knjigu o tome za čim najviše žale oni čiji se život bliži kraju. Posmatrajući poslednje trenutke života tih pacijenata, kaže da su se svi oni kajali uglavnom zbog ovih pet stvari:

1. Što nisam sebi dozvolio da budem srećniji

Ovo je uobičajen razlog za žaljenje. Mnogi tek na kraju života shvate da je sreća bila isključivo stvar njihovog izbora. Tokom života žive kako su navikli i tako biva sve do kraja života. Zbog straha od promene pred drugima glume da su zadovoljni, a u to često ubede i sebe. Ipak, duboko u sebi žude za tim da se dobro nasmeju i da opet osete malo radosti u životu.

2. Da barem nisam toliko mnogo radio

Prema Broninim rečima, to je rekao svaki muški pacijent kog je negovala. Na samrti su svi zažalili što zbog vremena provedenog na poslu nisu videli odrastanje svoje dece i što su toliko vremena bili odvojeni od supruge. Žene su žalile zbog istog razloga, ali u mnogo manjoj meri jer su mnoge od njih bile domaćice, pa su se više posvećivale porodici. Stariji muškarci su se takođe kajali i zbog toga što su toliko vremena potrošili zarađujući novac umesto da su ga kvalitetno provodili s najmilijima.

3. Da sam barem živeo kako sam želeo, a ne onako kako su drugi očekivali

Ovo je kajanje većine ljudi koji umiru, kaže Broni. Tek kad shvate da im se približio kraj i kad pogledaju unazad, vide koliko su neostvarenih snova ostavili za sobom zbog straha ili pritiska okoline. - Voleo bih da sam imao hrabrosti da vodim život kakav sam želeo, umesto što sam živeo onako kako su drugi očekivali - rekli su joj mnogi ljudi pre nego što su umrli. - Većina ljudi nije ispunila ni polovinu svojih snova, a umiru znajući da je to zbog odluka koje su sami donosili, ili ih zbog straha nisu doneli. Zdravlje donosi slobodu koje je malo ko svestan, sve dok ga ne izgube - kaže Broni.

4. Zašto nisam imao hrabrosti da izrazim osećanja

Mnogi potiskuju osećanja kako ne bi dolazili u konflikt s drugima. To uvek rezultira životom koji se može opisati rečima „srednje žalosno“ jer nikad ne postanu ono što bi zaista mogli da budu. Mnogi se zbog te ogorčenosti i povređenosti i razbole, a konflikt u sebi nikad ne razreše.

5. Da sam bar ostao u kontaktu s prijateljima

Mnogi se toliko okrenu sebi i svakodnevnim životnim problemima da često zanemare prijateljstva, a kako godine prolaze, sve manje se druže. Kad vreme prođe, često nije moguće pronaći te ljude i stupiti u kontakt s njima. Svakome su na kraju života nedostajali stari prijatelji.