Debora Ker
Životna priča žene neverovatne gracioznosti: Umrla od teške bolesti, a odmah za njom i njena najveća ljubav! (FOTO)
Dama Debora Ker (Glazgov, 30. septembar 1921 — Botesdejl, 16. oktobar 2007), škotsko–američka filmska i televizijska glumica.
Autor:
Šest puta je bila nominovana za Oskara, ali nikada nije nagrađena. Ipak, 1994. je dobila počasnog Oskara za životno delo. Njeni najpoznatiji filmovi su Crni narcis, Kvo vadis, Odavde do večnosti, Kralj i ja i Afera za pamćenje.
Debora je bila zvezda blokbastera i jedna od najpopularnijih junakinja ljubavnih drama.
Glumac, arhitekta, pijanista, pilot, oficir: Neverovatna životna priča Džejmsa Stjuarta! (FOTO)
Detinjstvo
Rođena je kao Debora Džejn Ker Trimer, u privatnoj bolnici u Glazgovu (Škotska), kao jedino dete Ketlin Rouz i kapetana Artura Čarlsa, pilota u Prvom svetskom ratu. Prve tri godine provela je obližnjem gradiću Helensborgu, gde su njeni roditelji živeli sa Arturovim ocem i majkom.
Kasnije je dobila i brata Edvarda, koji je ubijen 2004. u tuči nastaloj posle saobraćajne nesreće. Debora je u Kliftonu završila školu Northumberland House, a u Vestonu Rossholme School. Pošto je dugo godina učila balet, vrlo rano je dobila angažman u pozorištu Sadler's Wells Theatre. U slobodno vreme išla je na časove glume kod svoje tetke Filis, koja je u Bristolu vodila školu za glumu.
Karijera
Debora je prvi film snimila 1940. godine, ali njene scene su izbrisane sa tog filma. U filmu The Life and Death of Colonel Blimp iz 1943. igrala je trostruku ulogu, i počela da se zabavlja sa režiserom, Majklom Pauelom.
Nakon nekoliko neuspelih filmova u Britaniji, Kerova je 1947. ostavila ljubavnika i preselila se u Sjedinjene Države, gde je potpisala ugovor sa kompanijom Metro-Goldvin-Mejer. Već prvi naredni film koji je snimila u SAD postigao je veliki komercijalni uspeh, a zaslužio je i pohvalu kritike. Bila je to drama Crni narcis, gde je igrala opaticu jednog katoličkog manastira u Himalajima.
Njeni maniri i elegancija, kao i prividna emocionalna hladnoća, učinili su da Debora vrlo brzo u Holivudu postane jedno od najtraženijih glumica za izvođenje uloga hladnih britanskih dama. Međutim, neretko izlazila je iz tog šablona igrajući otmene gospođe veoma spremne za avanturu, kao na primer u avanturističkom filmu Rudnici kralja Solomona, snimljenom u Africi, i ljubavnoj drami Odavde do večnosti (1953), koja je postala njen najpoznatiji film, i za koji je bila predložena da dobije Oskara za najbolju glavnu glumicu. Ovde joj je partner bio Bert Lankaster, a scena u kojoj su vodili ljubav na plaži Halona na Havajima smatra se jednom od najromantičnijih scena svih vremena. Američki filmski institut je ovaj film stavio na dvadeseto mesto na listi 100 najboljih ljubavnih drama dvadesetog veka.
Pre ovog filma, Debora je ostvarila zapažene uloge u filmovima Edvarde, sine (nominovana za Oskara), Kvo vadis, Julije Cezar, gde joj je partner bio Marlon Brando, i film Kraljica devica, gde je igrala Elizabetu I.
Debora je u filmu Kvo vadis igrala Ligiju, prvu krštenu ženu u istoriji.
Godine 1953. debitovala je i na Brodveju sa predstavom Tea and Sympathy, i tu je povremeno radila naredne dve godine. Posle 1955. dvadeset godina nije nastupala, ali je uvek govorila da je pozorište njena najveća ljubav.
Debora je nastavila da igra u blokbasterima, i postala je poznata kao junakinja ljubavnih filmova. Najpoznatiji od tih filmova su Kraj jedne ljubavne priče, kultni mjuzikl Kralj i ja, u kome joj je partner bio Jul Briner, Nebo zna, gospodine Alison, gde je ponovo igrala opaticu. Godine 1957. snimila je ljubavnu dramu Afera za pamćenje sa Kerijem Grantom, koja je postigla veliki komercijalni uspeh i učvrstila njenu poziciju u Holivudu. Američki filmski institut je ovu dramu proglasio za peti najlepši ljubavni film svih vremena.
Sledeće godine je glumila u takođe uspešnom filmu Odvojeni stolovi, a 1960. u drami Trava je zelenija. Postala je najstarija Bondova devojka 1967. kada je prihvatila ulogu u Kazino Rojalu. Dve godina kasnije se prvi i jedini put u karijeri pojavila gola u filmu. Bila je to drama The Gypsy Moths, a razlog za tu odluku ležao je u činjenici da se Debora teško mirila sa postepenim padom popularnosti. Krajem šezdesetih u potpunosti je napustila film i povremeno radila u serijama i TV-filmovima, i u pozorištu. Nakon filma Odavde do večnosti bila je nominovana za još četiri Oskara, ali nije dobila ni jednog – za uloge u filmovima Nebo zna, gospodine Alison, Kralj i ja, Odvojeni stolovi i Lutalice (1960).
Kerova je 1998. proglašena za damu Ujedinjenog Kraljevstva, a četiri godine pre, dobila je Oskara za životno delo, odnosno „za besprekornu gracioznost i lepotu… karijeru tokom koje se zalagala za savršenost, disciplinu i eleganciju.“
Životna priča Anet Bening: Fatalna žena Vorena Bitija koja ga je promenila iz korena! (FOTO)
Privatni život
Kerova se venčala sa izvesnim Antonijem Bartlijem 1945. godine, a razveli su četrnaest godina kasnije, budući da je bio neverovatno ljubomoran na njenu slavu i finansijsku nadmoć u braku. Dobili su dve ćerke – Melani Džejn (1947) i Frančesku En (1951).
Drugi put se udala 1960, za scenaristu Pitera Virtela, a imala je lep odnos sa njegovom ćerkom iz prvog braka. Bert Lankaster je tvrdio da je spavao sa Deborom za vreme snimanja Odavde do večnosti.
Debora je obolela od Parkinsonove bolesti i umrla 16. oktobra 2007. godine, u Safoku (Engleska). Virtel je umro tri nedelje kasnije.
Neostvarene ljubavi i život bez dece: Sahranila celu porodicu, tugu zalivala alkoholom! (FOTO)