Pisali su joj ljubavna pisma, ubijali se zbog neuzvraćene ljubavi: 14 činjenica o doslovno neprocenjivoj Mona Lizi koje sigurno niste znali!

Misteriozan osmeh i fascinantnost učinili su slavnu "Mona Lizu" jednom od najslavnijih i najčuvenijih žena u istoriji sveta, ali i slika u slikarskoj umetnosti.

Leonardo da Vinči, italijanski slikar, arhitekta, pronalazač, vajar, mislilac, matematičar, inženjer i autor portreta "Mona Lize" učinio je najpoznatijom slikom -portretom na svetu.

15. aprila 1452. godine gotovo pre 566. godina, na svet došao najveći genije renesanse Leonardo da Vinči zbog toga vam predstavljamo 14. zanimljivosti vezanih za slavnu Mona Lizu.. 1. Ako niste znali, Mona Lisa nije ime žene sa slike. Na slici je portret Lise Gerardini čiji je bogati suprug Frančesko Del Đokondo naručio njen portret, a manje poznato ime slike je "La Đokonda". Naziv Mona Liza (ili Mona Lisa kako je zovu Italijani) prevodi se kao "Moja dama Lisa".

2. Napoleon je bio zaljubljen u Mona Lizu, a zatim i u njenog potomka. Slika Mona Lize jedno vreme bila je okačena u spavaćoj sobi francuskog cara, a po pričama i legendi Napoleon je sate provodio zureći u sliku diveći se lepoti Mona Lize. Tvrdi se da se Napoleon zbog svoje fascinacije slikom čak i zaljubio u lepu Italijanku Terezu Gordanji (Terezu Guadagni) koja je bila potomak Lise Gerardini.

Misterija zvana Mona Liza: Žena sa nedovršenim osmehom!

3. Slika Mona Lise iznenađujuće je mala. Uticaj Mona Lize na kulturu je ogroman, ali slika je manja nego što je mnogi zamišljaju. Dimenzije ovog ulja na drvetu su 76,8cm x 53cm, a teži osam kilograma. 4. Obrve Mona Lize tema su rasprava. Postojale su tvrdnje da Mona Liza nema obrve, jer su pripadnice visokog staleža u to doba pomodno skrivale ili uklanjale obrve. Drugi su tvrdili da je nepostojanje obrva dokaz da je reč o nedovršenom remek-delu. Međutim, detaljnim digitalnim skeniranjem slike 2007. godine otkriveno je da je da Vinči naslikao Mona Lizi obrve i trepavice, ali su s vremenom izbledele i bile "žrtva" restauracija tokom prošlih vekova.

5. Kada je portret "Mona Lize"prvi put izložen u javnosti u Luvru davne 1815. godine hipnotisao je mnoštvo muškaraca koji su slici donosili cveće, ili joj pisali pesme i strastvena pisma. Hrlili su u Luvr kako bi zurili u njene bistre i vatrene oči. Mona Liza čak ima svoju elektrtonsku poštu u kojoj se čuvaju brojna ljubavna pisma koja i danas prima.

Nastavak pročitajte na sledećoj strani!

6. Muškarci su umirali zbog ljubavi prema Mona Lizi. Umetnik Luk Maspero bacio se s četvrtog sprata pariškog hotela 1852. godine, a u oproštajnoj poruci napisao je: "Godinama sam se očajnički borio s njenim osmehom. Radije ću umreti". Godine 1910. jedan obožavalac stao je ispred slike i ubio se vatrenim oružjem. 7. Mona Liza je doslovno neprocenjiva. Slika je 1960. godine krenula na turneju za koju je vrednost njenog osiguranja bila procenjena na 100 miliona dolara. Ali polisa osiguranja nikada nije izvađena jer su premije osiguranje bile više od troškova najbolje agencije za zašittu.

8. Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, kustosi Luvra su sakrili Mona Lizu 1940.godine bojeći se da bi je nemački nacisti mogli prisvojiti za muzej koji je Herman Gering planirao da otvori u Lincu. Slika je ponovo javno izložena tek oktobra 1947.godine 9. Slika Mona Lize je smeštena u posebnu (njenu) sobu u Luvru u kojoj se konstantno meri i kontroliše temperatura kako bi u svakom trenutku bila u idealnim uslovima. Slika se nalazi iza stakla otpornog na metke kako bi se sprečila bilo kakva oštećenja ili pokušaji krađe.

Luvr je najposećeniji muzej na svetu i u 2014. godini: Rekord ponovo oboren!

10. Portret Mona Lise je bio više puta napadnut. Ako pogledate levi lakat Mona Lise, primetićete štetu koju je Bolivijanac Ugo Ungaza napravio 1956. godine kada je bacio kamen na sliku. Nekoliko meseci pre toga drugi napadač bacio je kiselinu na sliku te pogodio donji deo slike. Zbog tih napada Mona Lisa stavljena je iza stakla otpornog na metke koje se pokazalo efikasnim kada je 2009. godine jedan besni ruski turista kojem je bilo odbijeno francusko državljanstvo bacio šolju kafe na sliku. 11. Slavni umetnik Pablo Pikaso bio je osumnjičen za krađu Mona Lise

Mona Lisa bila je ukradena iz Luvra 1911. godine. Cela Francuska žalila je zbog incidenta, a prizor ljudi izbezumljenih od boli. Hiljade ljudi slevale su se u Luvr gde su zurili u prazan zid na kom je visila slika, ostavljali cveće, i poruke i druge oproštajne darove.

Nakon krađe Mona Lize, Pablo Pikaso bio je priveden na ispitivanje, jer je već imao policijski dosije zbog kupovanja dela ukradenih iz muzeja Luvr. Na kraju pravi lopov uhvaćen je tek 1913. godine. Bio je to zaposleni u Luvru Vinćenco Peruđa, ponosni italijanski nacionalista koji je prokrijumčario sliku skrivajući je ispod svog radnog odela, jer je smatrao da Mona Liza pripada Italiji, a ne Francuskoj. Nakon što ju je skrivao dve godine, Peruđa je uhapšen kada je pokušao da proda Mona Lizu trgovcu umetninama iz Firence. 12. Povratak Mona Lise u Luvr inspirisao je modni trend

Žene su počele na lice i vrat da nanose žuti puder imitirajući zlaćanu put Mona Lise, a takođe su i su minimalno pomerale mišiće lica kako bi oponašale njen osmeh. U pariškim kabaretima plesačice odevene kao La Đokonde (francuski naziv za Mona Lizu) plesale su drski kan-kan. Mona Lisa napustila je Luvr kao umetničko delo, a vratila se kao prva masovna art ikona. 13. Istraživanja novija su pokazala da se ne menja se osmeh Mona Lize nego ljudski um

Pitanje da li se smeje Mona Liza ili ne, dugo je okupiralo umetnike i istoričare. Godine 2000. naučnica neurologije dr Margaret Livingston objasnila je zašto nam se čini da se osmeh Mona Lize menja. Odgovor je u tome iz kog ugla gledate portret i kako vaš mozak doživljava viđenu sliku -portret Mona Lize. 14. Godine 2005. slika Mona Lize je analizirana na Univerzitetu u Amsterdamu pomoću softvera za prepoznavanje emocija

Na temelju upoređivanja njenih crta lica (prvenstveno očiju i usana) zaključeno je da je Mona Lisa 83% srećna, 9% zgrožena 6% uplašena, a 2% ljuta.

Sreća je kod inteligentnih ljudi najređa stvar: Ovako je govorio Hemingvej!