Počastvovan
Vojin Ćetković: Ostaju predstave i glumačke bravure
Vojin Ćetković je dobio nagradu koju NP u Beogradu dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim pozorišnim scenama u prošloj sezoni, za ulogu Otela u istoimenoj predstavi Vilijama Šekspira
Autor:
Ovogodišnji dobitnik nagrade "Raša Plaović", dramski umetnik Vojin Ćetković izjavio je da je velika čast što će i njegovo ime od sada biti na tabli u foajeu scene "Raša Plaović" Narodnog pozorišta.
On je dobio nagradu koju NP u Beogradu dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim pozorišnim scenama u prošloj sezoni, za ulogu Otela u istoimenoj predstavi Vilijama Šekspira u režiji Miloša Lolića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
"To je velika čast, i još sa onakvim prethodnicima. Žiri mi je pročitao obrazloženje, postideo sam se", priznao je on novinarima na proslavi 145 godina Narodnog pozorišta.
Ćetković (42) je podsetio da je to njegova prva kuća. "Više sam ovde igrao u pocetku nego u JDP-u. Ovde je većina mojih kolega sa klase. Tu smo na trećoj godini studija odigrali "Ukroćenu goropad" koja je bila značajna i za nas i za sve studente akademije, pokazali smo da studenti mogu da naprave kvalitenu predstavu i igrali je sedam-osam godina", rekao je on.
"Ponosan sam na moje "klasiće", oni sada nose repertoar u ovoj kući", dodao je Ćetković.
Što se tiče Otela, primetio je da je predstava sada bolja nego na premijeri. "Uvek je bolje kad predstava malo "odleži", kad se malo smirimo i mi glumci i euforija oko premijere i kad sasvim ovladamo materijom", objasnio je on.
"Ovaj Otelo je i moj i Šekspirov i Lolićev. Dobro se slažemo nas trojica", rekao je Ćetković.
Na pitanje koju bi sledeću ulogu poželeo, odgovorio je da "ovde nažalost ne možemo ništa da planiramo".
"Živimo kako živimo, u zemlji u kojoj živimo. Kultura je tradicionalno na poslednjem mestu. Ono što možemo da učinimo, kad već dođe do toga, jeste da budemo najbolji što možemo na sceni i da pokušamo da ne dopustimo politici da se bavi nama i našim životima i pozorištem".
"Ono što ostaje jesu predstave, glumačke bravure. To ostaje, a ko zna ko je bio po upravnim odborima. Ovo pozorište ne bi postojalo sto i više godina da nije bilo dobrih predstava i velikih glumaca, kao što je bio i Raša Plaović", naglasio je Ćetković.