Kako biti srećan: Psiholog Mihail Labkovski otkrio kako da budete zadovoljni u životu!

Najpoznatiji psiholog iz Rusije Mihail Labkovski otkrio je kako biti srećan. On je nabrojao deset saveta koji će pomoći svakom čoveku da bude istinski ispunjen.

1. Ne bojte se sreće

Većina ljudi su odrastali u porodicama, koje praktikuju neuživanje u životu i gde članovi nemaju naviku da govore da im je dobro i da su srećni. Nesposobnost roditelja da se raduju i smeju se prenosi i na decu, koja počinju da misle da tako funkcioniše ovaj svet. Druga greška je misliti da za sve dobro morate da platite kasnije. Mi se bojimo da osećamo zadovoljstvo u životu i povezujemo to s nečim pokvarenim.

2. Prestanite da se žalite

Šta želite, kad se žalite nekome o svojim problemima? Vi želite da se žalite, a ne da rešite probleme. To je neki kult jadikovanja – naš izum. Lakše je patiti nego živeti srećno. Zdrava osoba će ili primiti situaciju kakva je, ili će istu promeniti. Neurotična osoba neće ni jedno ni drugo. To se od odnosi i na fizičku bolest – dok se psihički zdrava osoba leči od bolesti, neurotična osoba će hteti da bude bolesna, jer će na takav način imati razlog da jadikuje. To je skoro pa hobi – izmisliti sebi problem i patiti od njega.

3. Razlikujte realne probleme od izmišljenih

Razlika između zdrave i neurotične osobe je u tome da prva osoba brine o stvarnim problemima, dok druga pati od nepostojećih.

4. Ne pokušavajte da pomažete svima oko sebe

Želja da pomognete svima okolo je uzrokovana strahom, da vas ne mogu voleti zbog onog što jeste, pa kroz pomoć drugima pokušavate da podignete svoje samopouzdanje. Zato, ako vas nisu zamolili da pomognete, ne dirajte te osobe, nego se posvetite onima kojima je zapravo potrebna vaša pomoć.

5. Ne odgovarajte ako vas nisu pitali

Kad vi rečima ili delima odgovarate na nepostavljena pitanja, pokazujete svoju uznemirenost. Jednom sam prolazio sa svojom devojkom pored prodavnice, ona je videla neku haljinu i rekla mi je: „Kakva lepa haljina!“ Kad nisam ništa odgovorio, rekla mi je: „Znala sam da nisi muškarac!“ Ja bih njoj kupio tu haljinu da me pitala, ali ako vi u takvoj situaciji odmah bežite da platite na kasi, onda ste nesigurna osoba.

Savet ruskog psihologa: Ovako ćete sprečiti da škola ne uništi vaše dete!

6. Razlikujte ljubav od zavisnosti

Ljudi nikad neće napustiti ono što vole. Na primer – pušenje. Ja sam pušio 37 godina, a poslednjih 10 godina sam pušio 3 kutije dnevno. Jedanput sam prestao da pušim, kad mi je doktor rekao da sam gotov. I to je trajalo 1 sat i 40 minuta. Prestao sam da pušim tek kad sam sebi rekao da ne volim cigarete, a ne da sam zavisan od njih. Neurotični ljudi ne mogu da razlikuju ljubav i zavisnost.

7. Rutina nije uvek loša

Ja se bavim rutinom (čitam i predajem) već poslednjih 37 godina i osećam se predivno. Neurotične osobe ne mogu da žive na miru, boje se da nešto neće stići da urade, završavaju po pet fakulteta, uvek su uznemireni, osećaju nelagodu ako ne rade ništa.

8. Menjajte sebe, a ne druge

I to se odnosi najpre na odgajanje dece. Ne možete da ih prisilite da rade nešto, ako to ne radite vi sami. Deca usvajaju ne ono što njima govorite, već ono što radite sami i kako se odnosite prema drugima. U ovom slučaju jako je koristan savet stjuardese: prvo stavite vazdušnu masku sebi, i tek onda detetu.

9. Lakše se odnosite prema tuđoj kritici

Setite se situacije: vi sedite u busu, ulazi stara baka. Ceo autobus vas ljuto gleda i vi se, što je brže moguće, dižete s mesta. Zašto to radite, kad baka nije ni tražila da to učinite? Razlog se krije u niskom samopouzdanju i strahu od osuđivanja. Eksperimentišite – probajte da ostanete na mestu, ako ne želite da se dignete, bez obzira šta govore ljudi okolo, ne reagujte uopšte nikako. Vremenom ćete videti da se tuđa ocena može ignorisati.

10. Radite samo ono što želite

Klasičan primer toga je situacija kad se igrate sa svojom decom zato što „tako treba“ jer ste dobra osoba, a to znači – morate da se igrate sa svojom decom. Prestanite to da radite. Igrajte se s njima tek kad želite da se igrate, jer i oni će osetiti da vi to radite iz osećaja dužnosti, a ne zainteresovanosti. A osećaj dužnosti nije ljubav. Bavite se decom kad želite i koliko želite jer svakako imate puno drugih obaveza.