Mirjana Bobić Mojsilović o deci i odrastanju: Ćuti dok stariji pričaju! Džigericu ste mi pojeli!

Juče je bio svetski Dan deteta, pa su društvene mreže bile preplavljene opštečovečanskim porukama ,citatima Duška Radovića i fotografijama koje su se kretale u dijapazonu od preslatkih plavookih mališana – do gladne i bolesne dece diljem trećeg sveta.

Podsetilo me je to na nekoliko tema – na onu čuvenu Titovu “Djeca su naše najveće bogatstvo!” ( a, ruku na srce, u SFRJ su i bila!), na onu staru poslovicu “batina je iz raja izašla”, na zapanjujuća otkrića o epidemiji pedofilije koja je zahvatila zapadnu civilizaciju, ali i na tragediju dece zatečene u katastrofalnim razvodima svojih roditelja, o čemu svakoga dana čitamo u novinama, pale su mi na pamet i sve ove moderne priče o deci i njihovim surogat roditeljima, o bankama jajnih ćelija i trezorima muškog semena, o artificijelnoj prokreaciji itd.

Mirjana Bobić Mojsilović otkrila muškarcima: Ne nasedajte na naše fore!

I onda mi je palo na pamet da smo mi rasli u mnogo jednostavnije i lepše vreme.

Ćuti dok stariji pričaju! U devet u krevet! Majci se ne kaže neću! Nećeš ustati od stola dok sve ne pojedeš! Ubiću boga u tebi! Idi u svoju sobu! Čekaj samo da ti dođe otac! Šta tranžiraš tu krmenadlu, kao da si hirurg? Nemoj da mi odgovaraš! Videćeš ti kad budeš imala svoju decu! Dok si pod mojim krovom, pravila se znaju. Džigericu ste mi pojeli! Tvoje je samo da učiš, koje ti probleme imaš? To ne može, skupo je! Zar tako, majci?!? Sram te bilo! Šta fali boraniji, i to mora da se jede. Pa šta ako si dobijao batine, sve nisi mogao da porasteš! Nemoj da budiš tatu! Nisam ja vaša služavka! Vi nemate zahvalnosti! Nemoj da opet radi varjača! Ne, torta se načinje kad dođu gosti! Opet si pocepala hulahopke? Sutra da ideš da se izviniš nastavnici! Nemoj da ti ja dođem u školu!

Mirjana Bobić Mojsilović za sve fenomenalne žene: Ne sekiraj se što vreme leti!

Zanimljivo, nikada nam nisu govorili „volim te“ . Od svih prava, imali smo jedno pravo – da budemo deca, sve ostalo se podrazumevalo.

Kada bismo danas pitali našu decu da se sete najčešćih rečenica sa kojima su odrastali, sigurno ne bi bilo onoga o boraniji, tišini, „u grob ćete me oterati“, džigerici i krovu i batini koja je iz raja izašla, i možda ne bi mogla da se sete ničeg tako upečatljivog, ali bi bilo: „dobro, uzećemo privatnog profesora“, „mnogo vas opterećuju“, „izvini“ „mama je depresivna“, „poludeću“ , „dobro, dobićeš nov telefon“ i „ljubavi naša, nemoj da se sekiraš, mi tebe obožavamo“.