NobelovacErnest Hemingvej preživeo je rak kože, hepatitis, malariju, frakturu lobanje i dve avionske nesreće. Ali u 62. godini odlučio je da sebi oduzme život.
Ernest Miler Hemingvej jedan je od pet članova njegove porodice koji je počinio samoubistvo. Sve je počelo s njegovim ocem, lekarom Klarensom koji je 6. decembra 1928. u 58. godini oduzeo sebi život, upucajući se u glavu revolverom. U sobi pored njegove u tom trenutku je ležao tada 13-godišnji Lester, Ernestov mlađi brat, koji je prvi video telo svoga oca.
Ernest je u to vreme dovršavao svoj poluautobiografski roman "Zbogom oružje". Kada je primio telegram s tragičnom vešću, 29-godišnji pisac se vratio u porodični dom u Oak Parku. Očeva smrt proganjala ga je celog života. Od tada nadalje, Ernest je deo tuge i zbunjenosti utapao u alkoholu. Osećao se, priznao je prijatelju, kao da mu se svet srušio.
"Moj otac je bio kukavica, upucao se bez razloga", pisao je Ernest 1948. godine, koji je tada smatrao da je oca njegova majka Grejs Hol "gurnula u smrt". Grejsin otac Ernest Hol takođe je pokušao samoubistvo, ali ga je Klarens sprečio i izvadio metke iz njegovog revolvera. Upravo se tim revolverom i sam kasnije ubio.
Klarens je patio od depresije, teskobe i dijabetesa kao i mnogi članovi Hemingvej porodice. Finansijske nevolje navodno su ga naterale da počini samoubistvo, ali sudeći po istoriji njihove porodice, presudila je psihička bolest.
Ernest je imao sestre Marselin, Ursulu, Medlin i Kerol i brata Lestera.
Ursula Hemingvej Džepson godinama se borila s rakom i tri puta je podvrgnuta operacijama. Počinila je samoubistvo 1996. predozirajući se jakim tabletama protiv bolova u 65. godini života.
Lester je, baš kao i njegov 16 godina stariji brat Ernest, postao pisac, ali njegova dela ostala su u senci slavnog brata. Napisao je i biografiju: "Moj brat, Ernest Hemingvej". Lester je pronađen mrtav u svom domu u Majamiju 1982. Ubio se pištoljem kojeg je pozajmio od prijatelja. Mlađi Hemingvej godinama se borio s depresijom i dijabetesom, a kada su mu lekari rekli da moraju da mu amputiraju obe noge, odlučio je da sam okonča svoj život, otkrila je kasnije njegova porodica. Imao je 67 godina.
Ernest je celog života imao problematičan stav prema ženama. Uzrok tome je, nagađaju neki, njegova mržnja prema majci Grejs koja ga je, kada je bio dečak, oblačila u haljinice kako bi ličio na stariju sestru Marselin. Odnos s majkom se pogoršao kada je počela da ga kritikuje zbog odabira karijere. Grejs je pred prijateljima nazivao "ona ku**a".
Pisac je imao četiri braka i trojicu sinova. S Polinom Fajfer dobio je sina Gregorija koji je odustao od studija i odselio se iz porodičnog doma u Kanzasu. Iako je prvenstveno hteo da bude lekar, Greg je pokušao da ostvari karijeru u nizu poslova, a u međuvremenu je postao zavisan od alkohola i droga.
Foto: Profimedia
Upravo zbog svojih zavisnosti, jednom prilikom je završio u zatvoru. Kada je Ernest za to saznao, nazvao je svoju, tada već bivšu suprugu Polin, te je na nju divljački vikao. Ernest tada nije znao da mu je bivša supruga obolela od retke vrste tumora, zbog čega je strogo trebalo da izbegava stres. Fajfer je umrla nekoiko sati nakon telefonskog razgovora.
Ernest je za smrt svoje bivše supruge krivio Gregorija koji je godinama nakon toga izbegavao da se suoči s ocem.
Gregori je umro 2001. u 70. godini života nakon što ga je policija uhapsila jer je go sedeo uz put. Na nogama je imao ružičaste štikle i haljinu u ruci. Saznalo se da je poslednjih godina svog života živeo kao Glorija i da se podvrgnuo operaciji promene pola. U zatvorskoj ćeliji je proveo pet dana, a šesti nije dočekao jer nije pio svoje lekove za maničnu depresiju i visoki krvni pritisak. Gregori je imao sedmoro dece koje je dobio s četiri različite žene. Tokom života napisao je svoje memoare "Papa: A Personal Memoir", gde je opisivao odnos sa svojim ocem kojeg je celoga života, pisao je, pokušavao da učini ponosnim.
Foto: Profimedia
Ernestov sin Džon, čija majka je piščeva prva žena Hadli Ričardson, takođe je imao problema sa zavisnosti od alkohola. Poput oca, bio je zaljubljenik u prirodu i književnost. I on je napisao memoare o odnosu sa svojim ocem, "Misadventures of a Fly Fisherman: My Life With and Without Papa".
Džon, odnosno Džek kako su ga mnogi zvali, imao je tri ćerke, Džoan, Margo i Marijel.
Margo Hemingvej je postala jedna od najtraženijih supermodela sedamdesetih godina, a kasnije se oprobala i u glumačkim vodama. Ali, ona je od ranih tinejdžerskih godina bila sklona divljim zabavama i, kako je rekla njena sestra Marijel, oduvek je veličala samodestrukciju i romantizovala samoubistvo. Margo, koja je tokom života takođe patila od depresije, pronađena je mrtva u svom kalifornijskom stanu. Autopsija je pokazala da se Margo predozirala lekovima koje je pila zbog epilepsije. Imala je 42 godine.
Marijel Hemingvejje sa 16 godina dobila ulogu u filmu Vudija Alena "Menhetn" i odmah je oduševila publiku, kritiku i kolege koje su je nagradile nominacijom za Oskara i BAFTA-u.
"Moju porodicu kroz generacije je obeležilo samoubistvo, alkoholizam, depresija i bolest. Celog života učim da se nosim s tim i nastojim da prekinem 'prokletstvo' ", rekla je glumica, koja je do sada napisala dve knjige o problemima svoje porodice i o svemu je odlučila da progovori u dokumentarcu "Running from Crazy". I Marijel je patila od depresije i teskobe, ali se, kako kaže, posvetila zdravom načinu života i odlučila da svojim iskustvom pomogne svima koji se bore sa sličnim problemima.
U svojim knjigama otkrila je da je njen otac Džek seksualno zlostavljao Margo i Džoan dok su bile devojčice. Džoan je kasnije dijagnostikovana šizofrenija. Marijel je verovala da je njen deda, Ernest, imao bipolarni poremećaj.
Sam Ernest Heminvej pucao je sebi u glavu lovačkom puškom u predvorju kuće 2. jula 1961. Iako je njegova supruga Meri Velš prvo rekla da je pisac umro nesrećnim slučajem, kasnije je priznala da se radilo o samoubistvu kojeg je već pokušao da učini tri meseca ranije.