Malo ko zna

Tragedija Lenke Dunđerski nas je rasplakala: Za strašnu sudbinu njenog brata mnogi ne znaju! (FOTO)

Đorđe je bio jedan od najbogatijih Srba, što je, naravno, upadalo u oči

Objavljeno: 04.06.2017. 13:34h 15:52h
Autor:
Foto: Wikipedia, Youtube Printscreen / RTS Kulturno-umetnički Program - Zvanični Kanal

Priču Lenke Dunđerski, večne muze pesnika Laze Kostića, srpska publika imala je prilike da vidi u nedavno završenoj seriji "Santa Maria della Salute" Zdravka Šotre. Sudbina jednog od njene braće mnogo je manje poznata.

Lenka Dunđerski imala je dvojicu braće - Gedeona i Đorđa. Geda je preminuo u sam osvit Drugog svetskog rata 1939. godine. Stariji Đorđe poživeo je duže, a pred sam kraj života prošao je pravu golgotu.

Poslednji zapis iz dnevnika Lenke Dunđerski: Kobna ljubav okončana samoubistvom!

Đorđe Dunđerski rođen je 1873. godine. Studirao je agronomiju u Nemačkoj. Živeo je na dvorcu u Kulpinu, na nekadašnjem spahiluku porodice Stratimirović, a svoje aktivnosti je usmerio na mnogobrojna industrijska preduzeća koje je posedovao od kojih su najznačajnija: Kamendin u Novom Sadu, (fabrika seruma), Kulpin u Novom Sadu (fabrika mesnih prerađevina koja je dobila ime po dobru u Kulpinu), Grafika (umetnički štamparski zavod)...

Na svom dobru u Kamendinu je imao veliku ergelu konja. Bio je saosnivač hipodroma u Beogradu i Sajma u Novom Sadu. Bio je oženjen Olgom, ćerkom generala Mitra Martinovića. Imali su sina Gedeona i ćerku Nadeždu.

Teška vremena za porodicu Dunđerski su nastupila nakon 1945. godine. Đorđe, iako već u ozbiljnim životnim godinama, optužen je da je svoje fabrike stavio u službu nacističke mašinerije, da je mađarsku i nemačku vojsku snabdevao hranom, da je sarađivao sa okupatorom... jednom rečju da je izdajnik.

Šta se desilo sa porodicom Dunđerski nakon Lenkine smrti: Bogatstvo nije donelo sreću!

Uzalud se Dunđerski branio da nije kriv, da su mu Nemci bez ikakvog pitanja oduzeli imovinu i raspolagali njom i da je u velikoj meri tokom rata pomagao rad Matice srpske i Srpske pravoslavne crkve, pa čak i narodnooslobodilačkog pokreta. Sve je bilo uzalud. Nove vlasti su bile gluve na ove dokaze, a u toku postupka nije saslušan nijedan svedok odbrane.

Sud je kao "olakšavajuću okolnost" uzeo jedino činjenicu da je Đorđe tokom okupacije pomagao nezaposlene Srbe preko Crkvene opštine u Novom Sadu jer je to bila činjenica koja se nije mogla sakriti. Đorđe Dunđerski osuđen je na sedam meseci prinudnog rada, uslovno na godinu, kao i na kaznu konfiskacije celokupne imovine.

Neki od onih koje je ovaj veliki Srbin zadužio ipak su našli načina da mu se makar malo oduže. Priča kaže da je Đorđe bio toliko poštovan u narodu da su mu, nakon što je osuđen, ljudi kojima je pomagao tokom rata, donosili svoja sledovanja u hrani jer on, kao osuđenik, na njih nije imao pravo.

Razočaran i duboko povređen nepravdom koja ga je zadesila, Đorđe Dunđerski je umro u Novom Sadu u jesen 1950. u 84. godini života. Godine 2008. sud u Novom Sadu je konstatovao da Đorđe Dunđerski nije imao "pošteno suđenje" i da je čitav postupak imao za cilj konfiskaciju njegove ogromne imovine i rehabilitovao ga.

Njegovi potomci i dalje žive u Novom Sadu i biju bitku za povraćaj velike porodične imovine.

Ime Slobode Mićalović krije najtužniju sudbinu: Pošla je u smrt kao u šetnju, sa osmehom (FOTO)