Psiholog Mihail Labkovski govori o glavnim greškama koje čini većina mama i baka u vaspitanju ženskog deteta.
Prva i najozbiljnija greška koju čine mnoge mame i bake u vaspitanju ćerke odnosno unuke jeste nekakvo programiranje na skup obaveznih veština i umeća koje bi devojčica morala da savlada. "Moraš da budeš fina“, "Moraš da se prilagodiš, "Moraš naučiti da kuvaš“, "Moraš…“. Nema ništa loše ni pogrešno u umeću kuvanja, ali kod devojčice se javlja misao: vredećeš jedino ako zadovoljiš određene kriterijume. Zato će daleko efikasnije biti da pružite lični primer: hajde da zajedno skuvamo supu, hajde da zajedno odaberemo frizuru za tebe. Kada devojčica vidi da mama nešto radi sa zadovoljstvom, poželeće da i sama to nauči.
I obrnuto, ako mama mrzi nešto da radi, koliko god ona ponavljala da devojčica to treba da nauči, ova će podsvesno prema tome osećati odbojnost. Sve u svemu, pre ili kasnije će naučiti sve što joj bude trebalo. Onda kada joj bude trebalo.
Svi oni hoće samo jedno…
Druga greška koja se često sreće u vaspitavanju ćerki jeste težak osuđujući odnos prema muškarcima i seksu, a koji joj prenosi majka. "Svi oni hoće samo jedno“, "Pazi da te ne iskoristi i ostavi“, "Treba da budeš nedodirljiva“.
Devojčica zato raste sa osećanjem da su svi muškarci agresivci i nasilnici, a seks nešto odvratno što treba izbegavati. Međutim, kako odrasta telo joj šalje signale, hormoni počinju da luduju i ta unutrašnja protivrečnost između onoga što oseća i majčinih zabrana je vrlo traumatična.
Protivrečne poruke
Treća greška koja se na paradoksalan način nadovezuje na drugu – jeste to što se u dvadesetim godinama devojci jasno saopštava da je formula njene sreće da se uda i rodi decu. Poželjno do 25. inače će biti kasno. Razmislite: prvo ste joj u detinjstvu govorili šta sve mora (spisak) da bi se udala i rodila decu, zatim ste joj nekoliko godina ulivali ideju da su svi muškarci "kreteni“ i da je seks nešto nisko i prljavo, a sada opet: udaj se i rađaj. To je paradoksalno, ali majke vrlo često usađuju ćerkama takve misli. Posledica je ćerkin strah od bilo kakvog odnosa. I ozbiljno povećan rizik od gubitka veze sa samom sobom i onim što devojka zaista želi.
Odrastanje pod maminom suknjom
Četvrta greška je prezaštićivanje. Veoma je loše što danas majke sve češće vezuju devojčicu za sebe i okružuju je tolikim zabranama da je to strašno. Ne idi u šetnju, ne druži se s njim, pozovi me na svakih pola sata, gde se nalaziš, zašto kasniš tri minuta. Devojčicama se ne daje nimalo slobode, ne daju im pravo da same odluče jer te odluke eto mogu ispasti pogrešne.
Ali to je normalno! U uzrastu 14–16 godine kod normalnog tinejdžera se odvija proces separacije, on želi da o svemu odlučuje sam, i (osim pitanja života i zdravlja) treba mu tu mogućnost i dozvoliti. Jer ako devojčica raste pod maminom suknjom, ona će se uveriti u to da je ona biće drugog reda, nesposobno da sopstveno postojanje i da će uvek i sve drugi odlučivati umesto nje.
Za život punim plućima: 4 najvažnije lekcije koje treba da naučimo od dece!
Pravljenje čudovišta od oca
Peta greška – formiranje negativne slike oca. Bez obzira da li je otac prisutan u porodici ili majka sama gaji dete, nedopustivo je praviti čudovište od oca. Ne treba govoriti detetu da je sve loše osobine nasledilo sa očeve strane. Ne treba oca ocrnjivati pa kakav god da je.
Taman i da je stvarno bio "kreten", majka bi morala preuzeti i svoj deo odgovornosti što je baš takvog čoveka odabrala za oca svog deteta. To je bila greška i zato su se rastali, ali ne sme se prebacivati na dete odgovornost za to ko je učestvovao u njegovom pravljenju. Nema ono ništa s tim.
Fizičko nasilje
Decu ne treba tući, ali treba reći i to da to devojčice više traumira. Psihološki nivo samopoštovanja kod devojčice brže spada na nivo poniženog i potčinjenog. Ako batine dobija od oca, vrlo je verovatno da će kad odraste birati agresivne partnere.
Izostanak pohvala
Devojčica treba da rastući sluša o tome kako je voljena, lepa, sposobna, sve naj-naj. To će formirati zdravo, normalno samoocenjivanje. To devojčici pomaže da odraste sa osećanjem zadovoljstva sobom, prihvaćenosti same sebe, ljubavi prema sebi. To je zalog njene srećne budućnosti.
Ljudi sa toksičnim roditeljima imaju 3 ozbiljna problema: Ovog se nikad ne mogu rešiti!
Raspravljanje pred detetom
Svađe roditelja u prisustvu deteta su nedopustive. Posebno ako je reč o ličnim osobinama majke odnosno oca, uzajamnom okrivljivanju… Dete ne treba da tome prisustvuje. A ako se već dogodilo, oba roditelja treba da se izvine i objasne mu da su ih osećanja nadvladala pa su se posvađali ali da su se već pomirili i, što je najvažnije, da dete s tim nema veze.
Puštanje niz vodu
Deveta greška – neodgovarajuće prolaženje kroz period ćerkinog puberteta. Tu postoje dve krajnosti: dozvoliti sve, samo da se ne izgubi kontakt, i zabraniti sve da se nešto ne bi otelo kontroli. Oba su loša. Jedini način da se bez žrtava prođe ovaj za sve težak period jeste nepopustljivost i dobronamernost. Nepopustljivost u zadatim granicama dozvoljenog, dobronamernost – u opštenju. Za devojčice u tom uzrastu je veoma važno da se s njima mnogo razgovara, raspituje o njihovom mišljenju, odgovara na glupava pitanja, dele sopstvene uspomene. I da se smireno razgovara i da se ti razgovori nikada ne upotrebe protiv deteta. Ako se to tad propusti – bliskosti neće biti više nikad, a odrasla kći će sutra reći: "Nikad nisam imala poverenja u majku".
Živećeš po mom!
Najzad deseta greška – nametanje pogleda na život. Devojčici nipošto ne treba govoriti da njen život mora podrazumevati neke stvari. Da se uda, rodi decu, smrša, ne ugoji se… Devojčici treba ulivati i kod nje negovati umeće da osluškuje samu sebe, da ima pravo da se bavi onim što joj se dopada, što joj ide za rukom, da bude zadovoljna sobom bez obzira na ocenu okoline i društveno mišljenje. U tom slučaju ona odrasta u srećnu, lepu, samouverenu ženu, spremnu na punovredan odnos sa partnerom!
Pedagoški savet Vladike Nikolaja: Svaka majka mora da nauči dete ove tri stvari!