Dakle, ako ste odrasli u disfunkcionalnom okruženju s toksičnom porodicom, možda ste pokušali potisnuti mnogo ljutnje ili zameranja – čak i tugu. To može dovesti do višestrukih mentalnih i emocionalnih problema, kao što su ovi navedeni u nastavku. Znajte da niste sami, ako vam bilo koji od ovih problema zvuči poznato:
Ne bi trebalo biti iznenađenje da je anksioznost jedan od najčešćih mentalnih problema. Međutim, oni koji su odrasli u toksičnom okruženju imaju iskustva s anksioznim poremećajem na kompletno drugačiji način. Studija Univerziteta Ben-Gurion u Izraelu otkrila je da "znatno veći” postotak odraslih osoba s generalizovanim anksioznim poremećajem dolazi iz disfunkcionalne porodice.
Možda su vam branili da idete na društvene događaje ili se družiti s prijateljima. Ili možda niste bili u mogućnosti da doživite stvari koje bi dete trebalo da doživi, što je doprinelo vašim strahovima u mladoj dobi. Susan Forvard je autor knjige "Toksični roditelji", u kojoj piše:
2. Komunikacija i interakcija s drugima je teška
Bilo da je to fizički, kao zagrljaj ili je emocionalno, poput odnosa – ako ste došli iz toksične porodice, gotovo je nemoguće dopustiti drugim ljudima da vam se približe. I nije da ne želite tu vrstu veze, već je verovati nekome da vas neće povrediti – rizik koji niste spremni da preuzmete. Deca koja su odrasla skrivajući se od svojih prijatelja, jer su se bojala da pokažu svetu krajnje disfunkcije koje se nalaze u njihovoj kući, pretvore se u odrasle osobe koje nisu u stanju da formiraju zdrave odnose.
I ni nikada nisu naučili kako da razgovaraju o svojim problemima, a ako su ikada spomenuli svoje roditelje, verovatno je sledilo ismevanje. Međutim, događa se i suprotno. To se događa zbog emocionalne neravnoteže koja se stvara u mladoj dobi kada su okruženi "nepredvidljivom ljubavi.” Ako je dobijanje odobrenja od roditelja bilo u najboljem slučaju spontano, onda su velike šanse da ga trenutno pokušavate pronaći u svakom prijateljstvu i vezi. Približavate se drugima previše brzo, jer to je ultimativna postava za trajni krah. Psihološke studije sa Ženskog Univerziteta Teksas glasi:
"Odrasle osobe koje su odrasle u disfunkcionalnim porodicama često imaju poteškoće u formiranju i održavanju odnosa, imaju nizak nivo pozitivnog samopoštovanja i poverenja u druge; boje se gubitka kontrole, te podstiču svoja osećanja i stvarnost."
"Većina odrasle dece toksičnih roditelja odrasta s osećajem ogromne zbunjenosti o tome šta ljubav znači i kako bi se oni trebali osećati. Njihovi roditelji su im učinili mnogo ružnih stvari u ime ljubavi. Oni su shvatili ljubav kao nešto haotično, dramatično, zbunjujuće i bolno – nešto zbog čega moraju odustati od svojih snova i želja. Očigledno, to nije ono o čemu se radi u ljubavi. Ljubav vas ne slama, ne izbacuje vas iz ravnoteže niti stvara osećaj mržnje prema sebi … Prava ljubav stvara osećaj topline, zadovoljstva, sigurnosti, stabilnosti i unutrašnjeg mira.”
3. Manipulacija i narcisoidno zlostavljanje dovodi nas do toga da se pitamo šta je stvarno
Ako ste odrasli u toksičnom okruženju, onda je način na koji ste doživeli stvarnost potpuno drugačija od one kako su je vaši roditelji videli. Da li ste ikada optuženi za nešto što nikada niste učinili i da li ste zatim bili kažnjeni za to, čak i kada su vaši roditelji bili svesni vaše nevinosti? Da li je porodični odmor bio obojen nasilnim ispadima i grubim jezikom? Vaša porodica iskrivila je vašu stvarnost i vaše stavove, a to uzrokuje da ne verujete u vlastite emocije i misli.
Ja imam 36 godina i još uvek me moja majka krivi za stvari koje se nikada nisu dogodile u mom djetinjstvu.
Informativni izveštaj Ženskog Univerziteta u Teksasu glasi: "U većini disfunkcionalnih porodica deca imaju tendenciju da nauče da sumnjaju u sopstvenu intuiciju i emocionalne reakcije.”
To je manipulacija. To je kada neko svesno pokušava da zbuni drugu osobu kako bi je kontrolisala i ne mogu vam reći koliko sam upoznata s tom taktikom koja se koristila u mojoj prošlosti. Ako ste došli iz toksične porodice, onda sam sigurna da možete to shvatiti.
Bilo da je to dovelo do toga da sumnjate u ljubav vašeg partnera ili da preispitujete postojanje nestale šoljice za kafu koja nikada nije postojala, takvo ponašanje može dovesti do stanja sumnjanja u vlastita osećanja i misli, svakog dana vašeg života.
Sve to zvuči prilično tužno, ali postoji nešto što možete učiniti kako bi preuzeli kontrolu nad svojim životom. Savršenstvo ne postoji i vaš život nikada neće biti jednostavan. Ali stvari ipak postaju bolje s vremenom. Samo moramo prepoznati sve načine na koje smo bili povređeni i dopustiti sebi da započnemo proces ozdravljenja.