Kako se gaji

Glicinija, veličanstvena puzavica: Najlepši ukras dvorišta, štiti od komšijskih pogleda! (FOTO)

Iako je ova biljka puzavica, ona može biti dovedena u oblik nalik na drvo, obično sa talasastim stablom i spljoštenim vrhom

Objavljeno: 07.04.2017. 15:01h 07:40h
Autor:
Foto: Profimedia

Wisteria sinensis ili glicinija (kineska visterija) je drvena, listopadna, višegodišnja penjajuća loza iz roda Wisteria, poreklom iz Kine u provincijama Guangxi, Guizhou, Hebei, Henan, Hubei, Shaanxi i Yunnan. Biljka pripada porodici mahunarki (Fabaceae). Iako je ova biljka puzavica, ona može biti dovedena u oblik nalik na drvo, obično sa talasastim stablom i spljoštenim vrhom, piše sajt cajeviza.net.

Glicinija kao drvo može da raste 20-30 m u visinu i oko 8 m u širinu, preko podržavajćih stabala. Listovi su sjajni, zeleni, 10-30 cm dužine. Cveće je bele, ljubičaste ili plave boje, sakupljeno na 15-20 cm dugim racemoznim cvastima u proleće, obično dostiže svoj vrhunac sredinom maja u severnoj hemisferi. Cvetovi na svakom grozdu se istovremeno otvaraju pre nego što se lišće pojavi, i imaju karakterističan miris sličan grožđu. Iako ima kraće grozdove od Wisteria floribunda (japanska visterija), glicinija često ima veću količinu grozdastih cvasti.

Plod glicinije je spljošten, braon boje, baršunast, mahuna poput pasulja, dužine 5-10 cm, sa debelim semenima oko 1 cm u prečniku koja su raspoređena ravnomerno unutar mahune; mahune sazrevaju u leto i pucaju kako bi se otvorile i oslobodile seme; prazne mahune često traju do zime. Međutim, proizvodnja semena je često niska.

Ovo balkonsko cveće uspeva svima: Cveta od proleća do jeseni i ne smeta mu ništa! (FOTO)

Biljka glicinija voli vlažna zemljišta. Smatra se tolerantnom na senku, ali će cvetati samo kada je izložena delimičnom ili potpunom suncu. Takođe će procvetati tek nakon prolaska od juvenilne do adultne faze, što je tranzicija koja može trajati i do 20 godina. Glicinija može da živi preko 100 godina.

Svi delovi biljke sadrže glikozid pod nazivom visterin koji je otrovan ako se proguta i može izazvati mučninu, povraćanje, bolove u stomaku i dijareju.

Glicinija je uvezena iz Kine u Evropu i Severnu Ameriku 1816. godine i postala jedna od najpopularnijih cvetajućih puzavica u kućnim baštama zbog svog cvetanja. Međutim, vrlo lako može postati invazivna vrsta i ugroziti stabla ”domaćina” (preko kojih raste) ukoliko se pravilno ne održava i ne orezuje.

Obogatili se na zemljištu od 4 ara: Ovo može da uradi svako ko ima dvorište! (FOTO)

Foto: Profimedia

Glicinija uzgoj

Glicinija se smatra invazivnom vrstom biljke puzavice, pogotovo ako se dozvoli da raste i penje se uz neku postojeću biljku jer ima sposobnost da uguši domaćina. Gajenje glicinije zahteva dosta uloženog truda, najviše u smislu oblikovanja, tj. orezivanja biljke. Najbolje napreduje na punom suncu, kao i uz potporu koja mora biti veoma snažna, jer glicinija vremenom jača svoje grane koje mogu polomiti čak i drvene stubove, pa i izvitoperiti metalnu armaturu ili ugušiti odraslo drveće. Glicinija je otporna na niske zimske temperature, ali je tokom prve dve godine potrebno zaštiti. Ne voli zimske ni letnje vetrove, a ne smetaju joj ni visoke letnje temperature. Odgovara joj blago kiselo zemljište (pH 6,2) i tokom proleća svake godine joj treba dodati sporootapajuće đubrivo.

Najlepše glicinije su one koje se redovno oblikuju.To znači da dva puta godišnje, jednom tokom leta, a drugi put pre početka vegetacije, treba obaviti orezivanje glicinije. Kada ste formirali neku vrstu krošnje, tada je vaš jedini zadatak da dva puta godišnje skratite mlade izdanke (koji mogu narasti i duže od metra) na dužinu od 2-3 pupoljka. To je naravno mnogo posla, ali i jedini način da ovu robusnu puzavicu držite pod kontrolom i osigurate bujno i bogato cvetanje.

Glicinija nakon cvetanja otvara listove i stvara dubok hlad, ali pruža i zaštitu od pogleda, zbog čega je veoma česta ukrasna biljka u vrtovima i baštama.

Ova žena ima najlepšu baštu na svetu: Kako je napravila malo zeleno carstvo kao iz bajke! (VIDEO)

Foto: Profimedia

Orezivanje glicinije

Ukoliko redovno ne orezujete gliciniju, može se pretvoriti u invazivnu puzavicu koja će vam uništiti čak i metalnu armaturu.

Rezidba glicinije je jako važna, jer će u suprotnom vrlo slabo cvetati. Snažnim skraćivanjem letnjih mladica punih listova, energija biljke će se usredsrediti na rađanje cvetova. Cvetanje će biti obilnije i onda kad se glavne stabljike oblikuju i pričvrste tako da rastu vodoravno, a ne vertikalno. Cvetovi ne rađaju na kratkim izdancima, a svrha orezivanja glicinije jeste da se podstakne razvoj izdanaka duž oblikovanih glavnih grana. Najjednostavniji način jeste orezivanje glicinije u dve faze.

Dakle, u kasno leto orežite dugačke izdanke na dužinu od 15 cm, ostavljajući 4-6 listova, kako biste podstaknuli razvoj novih pupoljaka u sledećoj godini, a skratite izdanke po strani. Ako želite još više raširiti vašu puzavicu, nemojte orezivati glavne stabljike, nego ih privežite uz oslonac. Sredinom zime skratite izdanke koje ste leti orezali, na 8-10 cm dužine, tako da na njima ostanu samo dva do tri pupoljka. U isto vreme skratite na 15 cm sve stabljike koje su se razvile nakon letnjeg orezivanja.

Stavite ovo u dvorište i ne brinite: Donosi zdravlje i bogatstvo celoj porodici!

Foto: Profimedia

Razmnožavanje i sadnja

Glicinija se razmnožava kalemljenjem, reznicama mekih stabljika, te običnim grebeničenjem. Svakako, glicinija se može razmnožavati i iz semena koje se nalazi u mahuni, ali tada do prvog cvetanja može proći i više od 10 godina. Najčešće se, ipak, razmnožava reznicama i to tako da se odabere zdrav izdanak i odreže na dužinu od 15-ak cm. Da posadite reznice ne treba čekati dugo, jer meki izdanci vrlo brzo gube vlažnost. Sa stabljike reznica je potrebno ukloniti sve listove, do prva dva dobro razvijena lista kod vrha izdanka (tako da se dobije ogolela stabljika dužine 10-ak i više cm).

Kako bi se ubrzao razvoj korena, reznicu bi trebalo tretirati prahom za zakorenjivanje koji možete naći u bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama. Reznicu tada treba zasaditi u kompost i redovno prskati listove, obavezno pazeći da se kompost ne isuši. Reznice koje su uzete u rano proleće možete zasaditi na otvorenom u jesen, a one kasnije se mogu presaditi u proleće, ali moraju prezimeti u zatvorenom prostoru.