Nikolina Pišek: Zbog izmišljenog intervjua ljudi su mislili da sam na lekovima!

Nikolina Pišek demantovala je na svom Fejsbuk profilu to da je dala bilo kakav intervju za jedne dnevne novine u Srbiji, te da je novinarka ceo intervju izmislila.

Nikolina se na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici oglasila povodom intervjua, koji je izašao na jednom domaćem portalu, za koji tvrdi da je apsolutno izmišljen od strane novinarke jednog dnevnog lista u Srbiji.

Nikolina je napisala da ne želi odštetu, niti da se zbog toga provlači po sudu, nego da taj novac koji bi njoj isplatili zbog tužbe doniraju nekoj ugroženoj porodici.

Prenosimo vam njenu objavu sa društvene mreže.

“Nakon sto je objavljen intervju s mojom malenkosti na portalu, naslovljen "Nikolina Ristović Ex Pišek – nama medeni mesec još traje", i nakon što su svi portali iz regiona preneli taj poprilično imbecilan tekst, moram napomenuti – celi intervju u potpunosti je izmišljen!

Novinarka me je zvala u subotu, 12. septembra u dva navrata (oko podneva i 16 časova) da bi razgovarala sa mnom, na šta sam je ja zamolila da se čujemo u 18 časova, budući da sam bila na putu. Poziv nije usledio, i niti u najluđim snovima nisam mogla pretpostaviti da ću iduće jutro ugledati intervju sa mnom koji se nikada nije dogodio. U njemu ja, nakon mesec dana bračnog staža, "dajem savete" ženama koji bi se mogli sažeti u besmislenu celinu koja otprilike glasi: "budite uvek uređene za svoje muževe, tako ćete ih udobrovoljiti, te nećete morati nista raditi, i nemojte se bojati braka, on je super, samo napred".

Mislim da je apsolutno jasno zašto i kako mi je time nanesena ogromna šteta, i zašto cela dva dana odgovaram na pitanja ljudi sa kojima radim i s kojima sam privatno povezana, koji ne prepoznaju mene u tim izjavama i koji, u najmanju ruku, misle da sam intervju davala pod uticajem psihofarmatika.

Dakle, nisam razgovarala sa tom novinarkom, nisam joj dala nikakvu izjavu, što je i vrlo lako dokazivo, niti sekunde se ne bih upuštala u pametovanje tog tipa, jer se ne smatram kompetentnom niti adekvatnim autoritetom za to područje. Ne želim (ukoliko neću biti primorana) svojom tužbom opterećivati ionako pretrpano sudstvo, već predlažem kompenzaciju na sledeći način, kako bi se iz ovog zla ipak izrodilo nesto dobro:

Neka magazin, koji važi za novinu sa besprekornom reputacijom i kredibilitetom, pokaže malo dobre volje u ispiranju ove potencijalno ozbiljne mrlje sa svog imena, neka izabere jednu porodicu ili osobu o kojoj su pisali i koja je na neki način finansijski ugrožena i potrebna im je pomoć, i neka uplati svotu koju će smatrati zadovoljavajućom.

Ja ću smatrati da je pravda time zadovoljna, i neću morati tražiti obeštećenje na sudu, koje bi isto tako uplatila na račun neke finansijski ugrožene osobe ili porodice.”