Zdravi kao dren, srce im je čisto i iskreno: Evo zašto su deca iz Azbukovice srećnija od beogradske!

Na području opštine Ljubovija u selu Drlače, zaseoku Radojičići, živi porodica Milene i Milana Radojičića.

Milena i Milan imaju troje dece - Nikolu(6 godina), Nikolinu(4 godine) i Miloja(3 godine). Sa njima živi i baka Radmila.

Drlače su 12 km udaljene od Ljubovije, a Radojičići još 5 km od skretanja sa magistralnog puta.

Do njihove kuće se stiže prašnjavim seoskim drumom.

Porodica živi u skromnim uslovima, ali su im deca krepka, vedra i puna duha. Mali Miloje je dokaz da ime u mnogome odredi prirodu čoveka. Mio, vedar, nasmejan Miloje pleni svojom harizmom. Takva su deca u selima Azbukovice.

Rastu u skladu sa prirodom i žive detinjstvo koje u mnogome podseća na detinstvo njihovih baka i dedova. Igraju se napolju, sami kreiraju svoje igre i pronalaze načine da se zabave. Fizički su aktivna. Žive na visokim nadmorskim visinama gde je vazduh čist, hrana domaća, daleko od gradske buke, računara i okruženja koje nude veliki centri.

Bude se uz cvrkut ptica, druže međusobno, dosta vremena provode u prirodi i sa domaćim životinjama. Druželjubivi su, gostoljubivi, čista srca.

I sad se sami zapitajte ko je srećniji - da li deca u gradovima koja rastu uz računare, gde druženje gubi na značaju ili ovi mali krepki gorštaci koji žive u prirodi, u skladu sa njom.

Zadovoljni su sa tako malo toga. Uvek spremni da se poigraju sa nama i popričaju o svojim ljubimcima i životinjama koje uzgajaju u domaćinstvu.

"Mali Miloje tako mio i drag najviše voli svoje volove", tako kaže u razgovoru sa nama.

Oduševio nas je svojim šarmom, osmehom i vedrinom kojom zrači. Popričali smo malo sa njim i nastavili dalje, ostavivši ga u njegovoj maloj oazi.

Šta se desilo na jednom času rasplakalo je celu Srbiju: Koliko smo slepi za dečji bol!