Tuga
Od svih tragičnih smrti srpskih vladara, njegova je najgora: Vladao samo 26 dana, svi ga zaboravili!
Vladao je samo 26 dana i kao srpski knez nije potpisao nijedan dokument, pritom ga je "zasenio" rođak istog imena, pa je knez Milan Obrenović u Srbiji danas uglavnom nepoznat
Autor:
Novovekovna istorija Srbije pamti mnoge tragične sudbine naših vladara - voždu Karađorđu je odsečena glava, knez Mihailo je upucan, kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni u svojoj spavaćoj sobi, kralj Aleksandar Karađorđević je izrešetan u Marselju... Ipak, po mnogo čemu ovaj vladar je zapravo imao najtužniji kraj - osim što je vladao samo 26 dana i umro u najgorim mukama, snašla ga je još jedna tuga - zaborav!
Ubio oca, brata i svakog ko mu se našao na putu: Tamna strana Karađorđa Petrovića!
Dinastija Obrenović dala je srpskom narodu pet vladara - kneževe Miloša, Milana i Mihaila, i kraljeve Milana i Aleksandra. Ipak, što zbog činjenice da je vladao samo 26 dana i kao srpski knez nije potpisao nijedan dokument, što zbog toga što ga je "zasenio" rođak istog imena, knez Milan Obrenović u Srbiji je danas uglavnom nepoznat. Jedno je sigurno - reč je o srpskom vladaru neizmerno tragične sudbine.
Bolest koju niko nije mogao da izleči
Knez Milan Obrenović II bio je sin kneza Miloša i stariji brat kneza Mihaila. Bio je šesto dete kneza Miloša i kneginje Ljubice i prvi sin koji je preživeo detinjstvo. Nakon što je Miloš od Turaka uspeo da dobije nasledno pravo, Milan je kao njegov najstariji sin postao prestolonaslednik. Milan je još od rođenja bio jako bolešljiv. Rano detinjstvo je proveo u Kragujevcu, a porodica se posle preselila u Požerevac. U Milanovom životu, dve najvažnije osobe koje je neizmerno voleo i sa kojima je provodio najviše vremena, bile su njegova majka, kneginja Ljubica, i četiri godine mlađi brat Mihailo.
Godine 1826. Milan i Mihailo tj. Miljac i Manjo, kako su ih od milošte zvali, bili su nerazdvojan tandem i krenuli su u tek ustrojenu Dvorsku školu gde je bilo predviđeno da steknu najbolje moguće osnovno obrazovanje. Međutim, Milanova bolest postajala je sve vidljivija - bled, ćutljiv i slabe građe, sve češće je imao napade kašlja, pa ga je brižna majka povukla iz škole i o njegovom obrazovanju počela da se sama brine što je bolje mogla. Iz Beograda, Zemuna i Temišvara, na dvor Obrenovića u Požerevcu došli su najbolji lekari, ali je dijagnoza svih bila ista - tuberkuloza.
Dušu joj prihvatio sam anđeo: Ovako je okončala život prva srpska kraljica Ana Dandolo!