Legenda o medu: Jedina namirnica kojoj đavo ništa ne može!

Priča o postanku meda vraća nas u vreme prvobitnih ljudi, kada su Adam i Eva zbog neposlušnosti bili spaseni otkupljenjem svojih grehova. Bog se na njih, kao na svoju decu, sažalio i podario im hranu koju će moći da jedu uvek i oni i njihova deca, a kojoj zavidni đavo nikada neće moći da pokvari dobro i lekovito dejstvo.

Kad su Adam i Eva isterani iz raja bili su vrlo žalosni. Iako im je bilo lako da se naviknu na ono malo rada, neutešni su bili zato što su lišeni prijateljstva Božjega. To trpljenje podnosili su teško i u trenucima velike nevolje upirali su svoje pokajničke oči k nebu, moleći Svevišnjega za sažaljenje nad njihovom sudbinom.

Bog je bio na njih ljut zbog neposlušnosti, ali, kao i svaki dobri otac, nije mogao zaboraviti sasvim na svoju decu, koja su tako patila zbog neposlušnosti i lakoumlja. I jednog dana javi im se nebeski Otac i rečeim:

"Vi patite, ali budite strpljivi iako ste izgubili zemaljski raj. Ja ću vam poslati svoga sina, koji će iskupiti vaše pogreške i otvoriti vama i vašim potomcima put za raj na nebu. Vi osećate fizičke bolove, i ja ću zato biljkama, koje su oko vas i koje pokrivaju zemlju, dati dar da vas mogu lečiti od svake bolesti".

I oni su se brzo navikli na upotrebu lekovitog bilja i blagodareći tome, bolesti su se izgubile i oni su potpuno ozdravili.

Ali ni đavo nije spavao, pa videći to, u njemu se pojavi zavist. Razmišljao je kako da Adama i Evu ponovo odvoji od nebeskog Tvorca. Bojao se da im što savetuje, jer su već imali slična iskustva, pa zato ukrade sa neba jedan džak semena od rđavih otrovnih trava i brzo ih zaseje na zemlji, isto na svim stranama.

Tvrdi da je najgori oblik raka izlečio medom: Moja ljudska dužnost je da vam dam ovaj recept!

Za kratko vreme poniče i izraste to bilje, i Adam i Eva, ne poznajući ga, jeli su ga, te se razboleše opasno i oni i deca njihova. No ovoga puta oni se pokazaše trpeljivi u svojoj nesreći, koja ih je zadesila i negunđahu protivu volje Božje.

Gospodu se ovo njihovo strpljenje dopade i požuri se da ih ponovo vidi i uteši. Pošto im je povratio zdravlje i objasnio pakost đavolovu on im reče da će im pružiti jednu hranu, kojoj pakost đavolova neće nikad da pokvari dobro dejstvo.

Toga trenutka, po zapovesti Svevišnjega, jedan roj pčela siđe s neba i uhvati se za granu nad glavama Adama i Eve. Odmah su te bubice zlatnih krila počele da grade neke zlatne kolačiće i da ih pune nekim prekrasnim, zlatnim sokom.

Gospod Bog uze jedan kolačić i pruži Adamu, Evi i deci njihovoj da jedu. Osetivši slatki sok, svi su bili iznenađeni, a mali Avelj, smešeći se pruži ručice Gospodu. Nebesni Otac bio je zadovoljan i reče:

"Taj zlaćani, slatki sok, koji jedete, zove se med, on se kupi iz krunica raznih cvetića i napaja se mirisom cveća iz koga je. On će vama i vašim potomcima biti najbolja i najbogatija hrana, a u isto vreme, i najbolji lek u svemu".

Godinu dana umesto kafe pila toplu limunadu s medom: Evo šta joj se desilo!