Hemijska sredstva ne ulaze u naše imanje. Sada za čišćenje kuće koristim uglavnom prirodna sredstva a učim i da pravim razne domaće meleme i kreme za negu. Veoma me zanima i da naučim što više o samoniklim biljkama.
Kucama, kokama, biljkama pa i nama dodajem zeolit u hranu i vodu kako bismo svi bili zdraviji. Ovde se ništa ne baca. Svi viškovi voća i povrća idu u preradu (za turšiju je zadužen Vuk a ja za slatkiše, džemove, pekmeze..) ili u kompost koji se vraća zemlji a zemlja nama opet vraća kroz svoje plodove.
Kupujem od seljaka konjsko i kozje stajsko đubrivo koje dodajem u vodu za zalivanje. Vodim računa o mesečevim menama pogodnim za sadnju, rasađivanje i branje i pravim pripravke od koprive i lekovitog bilja za poboljšanje kvaliteta zemlje. I neprestano učim - iz knjiga, od raznih ljudi ali najviše na svojim greškama. Učenje i eksperimentisanje su mi stalni izvor radosti. To je uzbudljiva avantura koja podmlađuje i duh i telo. Svako jutro donosi čaroliju novih izazova.
Kako gazdarica kaže
Dotrčava Vuk i viče kao dete: "Da li mogu ja nešto da kažem, mogu li ja, mogu li ja..." Smejem se kad objavljuje da mora da skine patike pošto obožava da hoda bosonog ali se u našu "čast" on obuo a Marina vezala oko glave svoju "krpu" za goste. Sa simpatičnim bosanskim naglaskom (Vuk je rođeni Sarajlija) priznaje da je njegov posao "ono što mi gazdarica kaže da uradim".
"Ja sve nju slušam. Čak sam joj ustupio košenje trave jer vidim da nju to mnogo zabavlja, na zaprepašćenje komšiluka. Manje-više sve radimo zajedno od sadnje i branja do prodaje na pijaci, s tim što sam ja više zabavljen gradnjom i održavanjem kuće a Marina baštom i kućnim poslovima. Nije što je moja ali je mnogo dobra i kuvarica i baštovanka. A mene sada čeka još graditeljskog posla jer ćemo napraviti konobu-atelje i tri apartmančića za decu, prijatelje i povremene goste koji mogu da uživaju u divnim stazama po Fruškoj gori a i da se po želji hrane sa nama, kao u svojoj kući".
Marina je najviše očarana lekovitom tišinom i naizgled beskrajnim vremenom koje im je na raspolaganju iako su aktivni i 14 sati dnevno. "Rano ležemo i rano ustajemo. Najdraži mi je jutarnji ritual obilaska celog imanja. Pozdravljam svaku biljku i ako vidim da neka boluje ili tuguje odmah pomažem - oplevim, zalijem ili je nahranim odvarom od koprive. Volim rečenicu: "Najlepša zaštita za baštu je senka baštovana".
Ne mogu da se nauživam tišine koju obogaćuje zujanje pčelica, kukurikanje našeg petla Elvisa, šum vetra u granama, tihi romor kiše...
Ovo je najskuplja kuća u Evropi: Ovako nešto još niste videli! (FOTO, VIDEO)
Dan nam je prepun raznih aktivnosti a dolaze nam i gosti zvani i nezvani (prolaznici koji žele da osmotre kuću izbliza pa ostanu na kafi i razgovoru). Drugi ritual koji ne propuštamo je "pićence za zalazak sunca" i zahvaljivanje Univerzumu za još jedan bogat dan. Osećam kako se polako pročišćavamo od gradskog zagađenja bukom, žurbom, nervozom, razgovorima o politici, bolestima i problemima od kojih nigde ne možeš da pobegneš. Moja duša sada traži čist vazduh i zdrav fizički rad, moja čula traže dodir, ukus i miris pokošene trave, zemlje, pupoljaka, jednostavne i zdrave hrane koju smo sami uzgajili i pripremili.
Zapanjuje me porast alergija na razne vrste hrane. Šta mi radimo sami sebi! Prisiljeni smo da izbegavamo hranu koja treba da nam bude lek. Prvo je zatrujemo, onda nam ona uzvrati udarac tako što nam izazove alergiju, zatim tu alergiju opet nekim hemikalijama lečimo. Fizička aktivnost i prirodno uzgajena hrana daruju nam vitalnu energiju i volju za rad, vedrinu, strpljenje i okrepljujući san. Širom zapadnog sveta oseća se prezasićenje ne samo zagađenjem i stresom već i ponašanjem bližnjih koje je samo posledica nečovečnih uslova života.
Nametnuto nam je okrutno takmičenje sa kolegama i neumerena potrošnja. Sve mora stalno da se menja za noviji model - od televizora do muža. I duh nam je izmaltretiran nasilnim preobiljem praznih ili mučnih informacija od kojih ne možemo da izbegnemo čak ni ako eliminišemo TV i štampu. Svi ti otrovi se talože u nama. Što više gomilamo i postižemo, sve manje se od srca radujemo bilo čemu. Sasvim zaboravljamo da budemo zahvalni što imamo privilegiju da smo živi, svesni, da dišemo, da možemo da biramo i da kreiramo svoj život".
Ovde se opet razgovoru pridružuje Vuk: "Odete na neko druženje sa ljudima i tamo još mladi ljudi umesto viceva razmenjuju - dijagnoze. Pitaju me koliki mi je holesterol, pritisak! A ja to i ne znam. Nemam vremena da se time bavim jer je moja pažnja preokupirana idejama i planovima za budućnost".
Jutro sa ovim dragim ljudima je proletelo. Golicalo me je još stotinu pitanja ali ona će sačekati proleće jer mi je Marina pred svedocima obećala da mogu da dođem da sadim i plevim. A u suton ćemo zajedno ispratiti sunce dok tone u guste šume Iriškog venca.
Tekst je preuzet sa potrala lovesensa, autor Snežana Trajkov.
Bajkovite male kuće: Maštovita ostava u vašem dvorištu! (FOTO, VIDEO)