Iskrene priče ljudi koji su otišli odavde: Istina je radimo, ali i uživamo za sve pare!

Urednik sajta Buka, Aleksandar Trifunović, postavio je jedno pitanje svojim prijateljina na Fejsbuku:

"U poslednjih par godina iz mog neposrednog okruženja ovaj grad, ovu zemlju napustilo je dosta ljudi koji mi naravno, nedostaju. Ovih dana sam sedeo sa nekoliko njih koji se spremaju da odu, i oni će mi takođe, nedostajati. Recite mi rođaci, vi koji ste otišli, kako to greje sunce tuđeg neba...?"

Odgovori stižu konstantno i ovo su najzanimljiviji: Evo kako greje sunce tuđeg neba....

Dušan Jakovljević: "Lepota buraz. Malo koncert, malo izložba, pa park sa decom, provozaš se vikendom do Holandije, Nemačke ili Francuske... stotine vrsta piva, pralina, ... a sve opušteno bez teskobe i težine koja se oseti kod nas. Belgija je zakon. A ovih dana je i sunčano.... iako hladno. Slažem se sa Aidom, svi mladi trebaju otići, pa onda stariji... pa onda onaj zadnji ugasi svetlo i zatvoriti kapiju..."

Vedran Radić: "Ne greje nego žari: platom na vreme, odvojenim toplim obrokom, 5 nedelja godišnjeg kad god želiš, redovnim uplaćivanjem doprinosa, te još pokojim kozmetičkim, ali stvarnim benefitom. Pa onda još: izostankom pametovanja, nabijanja emocionalne krivice (ćuti, vidi kako je drugima), bilo kakvog straha da ćeš, ako si imalo o sebi i pri sebi duže od nedelju bit bez posla. Ukratko, južno od Šentilja se ne vidim pre penzije."

Tamara Komljenović: "U svega par reči ću da objasnim: ovde radim kao dizajner za iOS - u, kod nas uopšte ne postoji to radno mesto uglavnom, većini je bilo bitno da imaju posao. Meni je bilo bitno da imam posao koji volim i pokazalo se da se i to može. Stoga, sunce sija čak i u februaru."

Rodney C. Trotter: "Pa može li se čovek igde više osećati kao tuđin, nego u BiH je****? Zašto, hiljadu mu bubnjeva, sve gledate kroz prizmu novca? Pa da čovek ima milione u BiH, opet bi mu loše bilo. Nije problem novac. Problem su ljudi, primitivna sredina i još primitivniji običaji. Nije meni toplo u Šverije zbog novčanika, nego što mogu gledati šta hoću; ostvariti svoja radničko građanska prava kad hoću; ići u školu koja će me vrednovati po znanju, a ne prezimenu; ući u mesaru bez bojazni da će me mesar zakinuti; poslati dete na trening da se svojim radom izbori za mesto a ne poznanstvima... Lista je je*** pravo dugačka i nigde nema novca u tome."

Očajnički pokušavao da uspe u Srbiji: Spakovao stvari i porodicu i preselio se za Kanadu!

Tina Perić

: "Telom smo ovde, a dušom u voljenom gradu... Kao baterije na punjenje... Ovo je samo pokušaj da se proba opisati..."

Aleksandar Vlajsavljević: "Odličnu si temu i polemiku pokrenuo. U zadnje vreme mi sve liči na egzodus sa ovih prostora, a ja ne znam zasto, iako sam već jednom otišao pa se vratio, pa imam priliku da odem, odlučio ostati da pokušam i sebe i druge da uverim da je moguće ovde ziveti. Jeste, lepse i bezbrižnije vani, ali iz jednog jedinog razloga a svi koji su otišli su ga provukli kroz komentar. Tamo vani niko ne pametuje, radi se, stvara i živi od toga. Zar je nama toliko teško to napraviti ovde il' se setimo da budemo takvi samo kad odemo? Znam, ovde ima puno onih koji nam smetaju, dajte da ih se rešimo više u životu i da pokažemo da i ovi naši prostori mogu da greju i da se i ovde može bezbrižno živeti...il' sam ja preoptimističan?"

Mario Marušić: "Izvrsno, čak i na severu Evrope. Jbga, i ja sam mislio da nigde nije lepse i toplije, nigde milije sunce nego tu gde sam se rodio, međutim..."

Borka Petrović: "Ja ću reći kako kad... Nekad greje, nekad ne. Mada nekada i kada ne greje zna da bude lepo, kada recimo "Karl the Fog" prekrije divni San Francisco, opet je lepo, a neke magle ovde i vlaga u ovom Oregonu nekako mi stvaraju memlu i u srcu. Sunce Arizone, uvek lepo greje, i razveseli, da čovek ne može ni biti tužan. Međutim, to sunce nekako imam osećaj toliko greje da ljudima prži mozak, pa postaju lako nezahvalni. Philly je grad u kojem se takođe osećam kao kod kuće, kao u jednoj od mojih mnogih kuća, i divno mu je nebo, zna da ugreje, ali ljudi baš i ne znaju. Naše nebo nije više isto i nikad neće biti isto, tako da ja imam žal za prošlošću i nekim nebom što je nekad bilo. Mene dugo to nebo nije grejalo, smrzla sam se toliko tako da mi je pustinja Arizone došla kao neki balans i zagrevanje za Kaliforniju i Oregon... Od kako sam se zagrejala, đavo mi neda mira, tako da još malo se pripremam i za oproštaj od Oregona... A možda je i razlog što tražim neko bolje nebo, upravo to davno izgubljeno koje pokušavam da nađem u svim nebima na drugoj strani sveta. I sunce našeg, i sunce tuđeg neba uvek će jedne grejati dok druge neće....."

Goran Petković: "Ja sam skroman i materijalna priča mi nije toliki problem. Jedini razlog zašto bih napustio, zbog nacionalističkog ludila i spremnosti ljudi da ginu za iluzije. Ne bih da budem deo toga. Učešće u ratu poput onog devedesetih, intelektualno mi je uvredljivo. Osećao bih se na***. To je stvar principa."

Besna Srpkinja poručila gastarbajterima: Kad je nama tako dobro, zašto ste otišli odavde?

Sanjina Karić Husedžinović

: "Kamen da nosiš u džepu godinu dana, pa ga izvadiš, faliće ti ta težina.. Ono što mene ubija je što sam u tuđoj zemlji, iako Švicarska, iako imam sve što bi mnogi poželeti, oseća se veštački.. nekako nedovršeno.. ali znam da imam veća ljudska prava u njoj nego što bih imala kod nas.. al' opet bila sam svoja na svom i bilo mi je lepo, nekako pitomo.. kao majčino krilo.. ne znam kako da ti objasnim.. patim za svojim gradom, ali onakvim kakav je bio pre rata, kad su svi moji (familija i prijatelji) bili bezbrižni i slobodni.. sada toga više nema.. i iako znam da je zabluda da će nekad opet tako biti, ja i dalje patim i pokušavam svoj deo da doprinesem na bilo kakav način da se opet vrati, jer me ubi ta nepravda što nam se SVIMA desila i uzela ono prirodno stanje življenja.. teško je to opisati.. stranac i u svojoj otadžbini, ali i u zemlji u kojoj živim.. između važnijeg i srcu milijeg.. e Aco, tesko je to tvoje pitanje i verujem da si ga mnogi često postave.."

Nenad Knežević Kneža: "Živeo sam svuda od Švedske, Amerike i sada Australija, preplovio sam na brodu većinu sveta video život i dobar i loš ali mogu reći samo jedno. "Sunce tuđeg neba nikad vas neće grejati kao ovo vaše". Jeste bolji standard zivota i sve to ali ipak svi naši ljudi pate za rodnom grudom gledaju naše kanale preko satelita itd. Problem naših ljudu je da nemaju mu** da nešto promene da dignu glas nego svi samo pričaju kako im je teško itd. A niko ništa ne preduzima da nešto promeni svi samo pametuju po kafanama. Šta hoću da kažem je da kvalitet društvenog života ovde u inostranstvu nikad neće biti kao kod nas to je jednostavno tako. Ako želite da živite u inostranstvu pripremite se za jedan monoton dosadan život i uživanje u novom autu i kući i uživanje u plaćanju kredita i radu kao konj dok ne izgubite zdravlje. I onda kad dođete na dvadeset dana odmora dole da živite kao kralj i da vas rodbina gleda kao Boga i nekoga uspesnoga coveka."

Ovako živi Srpkinja na Bliskom Istoku: Dobra plata i posao iz snova!