Ispovest

Imala sam 7 godina kada sam otišla od kuće: Nisam ni slutila da će mi to ovoliko promeniti život!

Ušla sam u sobu i iz gomile stvari uzela malog žutog zeca, nije mi tada bio čak ni omiljena igračka, ali je zato godinama koje su usledile bio moja jedina igračka...

Objavljeno: 05.08.2016. 18:39h 22:02h
Autor:
Foto: Thinkstock / Ilustracija

Tog dana je počeo rat u Bosni. Imala sam sedam godina. Dobro se sećam da sam se spremala za školu, sestra me čekala kod vrata kako bismo zajedno krenule. Došao je komšija, druge "vjere", plakao je i kroz suze tatu molio: "Bežite danas, morate sad, sutra vas neće biti..."

Tata je zbunjeno gledao u njega, kao kad gledate psihičkog bolesnika i ne znate kako da mu pomognete... Za moje roditelje rat se dešavao negde tamo, nikad tu, kod naše kuće, nama....

Tog jutra sigurno ne bi poverovao komšiji da mu rođena sestra trčeći nije saopštila da je grad pun vojske "obučene u crno i naoružane do zuba".

Mama je delovala brzo: naredila sestri i meni da obučemo staru garderobu i patike i da sedemo u kola.

"Idemo kod dede u planinu, ponesi samo jednu igračku, ne trebaju ti ni nove stvari, bićemo gore samo dva - tri dana dok ovo ludilo prođe..." rekla je mirno, kao da je to najnormalnija stvar na svetu.

Crno proročanstvo patrijarha Pavla za Srbiju: Monah otkrio detalje iz tajnih spisa!

Ušla sam u sobu i iz gomile stvari uzela malog žutog zeca, nije mi tada bio čak ni omiljena igračka, ali je zato godinama koje su usledile bio moja jedina igračka...

Sele smo u kola i krenule u planinu (po tadašnjoj logici, rat neće doći do planine). Mama je od svega napravila avanturu, kao da idemo u najobičniju posetu kod dede.

Tata je ostao da "brani" kuću, golih ruku, praznih misli, sa ogromnim strahom i naravno, izgubljen... Nije je odbranio, još stoji tamo, sama, bez smeha i uspomena.

Kući se više nismo vratili...

Tog dana sam dobila jedno novo ime - izbeglica. Ne pada mi teško. Toliko godina ga nosim da se na neki način ponosim njime.

Zbog tog imena i danas sve moje stvari staju u tačno dve torbe. Više mi ne treba. Uspomene čuvam u mislima, ne u stvarima...

Rat nam nije uzeo samo kuću: ja nemam prijatelje sa kojima sam se družila još od vrtića, nemam prve fotografije kada sam imala godinu, dve.... Imam samo jednog žutog zeca kojeg sam sačuvala i dala svom detetu...

U njenoj koži ne želite da budete: Plivanje joj spaslo život, a sad će iz korena da ga promeni!

Foto: Thinkstock/ ilustracija