Očiju tvojih da nije, ne bi bilo neba u malom našem stanu: Na današnji dan rođen Vasko Popa

Na današnji dan, 29. juna 1922. godine rođen je jedan od najpoznatijih pesnika sa naših prostora, akademik Vasile Vasko Popa.

Popa je rođen u mestu Grebenac u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a svoje prve pesme objavio je u listovima "Književne novine" i "Borba", odmah nakon završetka Filozofskog fakulteta, gde je diplomirao na odseku romanskih jezika.

Njegova prva izdata zbirka pod nazivom "Kora" smatra se početkom posleratne srpske moderne poezije, a sadrži čak 87 pesama. Upravo zbog ove zbirke, Vasko Popa je postao nadaleko poznat, jer su njegove pesme izazvale različite polemike i rasprave, a ostavile su i snažan utisak na mlađe pesnike.

Govor duše, molitva srca: 20 citata zbog kojih ćete još više zavoleti knjige!

Njegov stil pisanja bio je jednistven - pisao je jednostavne stihove bez rime i interpunkcije, a bio je voleo je da se služi aforizmima i poslovicama.

Za života je objavio osam zbirki poezije, od kojih su najpoznatije "Kora" i "Kuća nasred druma".

Veliki pisac preminuo je 5. januara 1991. godine u Beogradu, ali njegova poezija i dalje živi i obožavaju je i starije i mlađe generacije. Ovo su neke od najpoznatijih:

Očiju tvojih da nije

Očiju tvojih da nije ne bi bilo neba u malom našem stanu Smeha tvoga da nema zidovi ne bi nikad iz očiju nestajali Slavuja tvojih da nije vrbe ne bi nikad nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije sunce ne bi nikad u snu našem prenoćilo

Trenutak za poeziju! Pablo Neruda: Lagano umire onaj koji beži od strasti!

Belutak

Bez glave bez udova javlja se uzbudljivim damarom slučaja miče se bestidnim hodom vremena sve drži u svom strasnom unutrašnjem zagrljaju Beo gladak nedužan trup smeši se obrvom meseca

Daleko u nama

Ovo su ti usne koje vraćam tvome vratu Ovo mi je mesečina koju skidam sa ramena tvojih Izgubili smo se u nepreglednim šumama našeg sastanka U dlanovima mojim zalaze i sviću jabučice tvoje U grlu tvome pale se i gase zvezde moje plahe Pronašli smo se na zlatnoj visoravni daleko u nama

Sa tela sumrak svlačim

Sa tela sumrak svlačim Dan mi je našao lice Vetar kosu razveselio

Pogled mi začuđen lista senka iz sunca niče svet na pragu srca stoji

Opet obroncima plavim u glas ti bistri silazim po našu čarobnu lampu.

Kosovo polje

Polje kao svako,dlan i po zelenila, Mlad mesec kosi,pšenicu selicudva ukrštena sunčeva zrakaslažu je u krstine. Kos naglas čitatajna slova rasuta po polju, Božuri stasali do nebasluže četiri crna vetrasjedinjenom krvlju bojovnika. Polje kao nijednonad njim nebopod njim nebo.

Duško Radović: Ima jedna mudrost stara, i za sreću treba dara...

U zenice ti ronim

U moru bih spavao u zenice ti ronim

Na pločniku bih cvetao u hodu ti leje crtam

Na nebu bih se budio u smehu tvom ležaj spremam

Igrao bih nevidljiv u srce ti se zatvaram

Tišini bih te oteo u pesmu te oblačim

Bez tvojih pogleda

Bez tvojih pogleda reka sam koju su napustile obale Vetar me za ruku vodi Tvoje ruke odsekao je suton Bele ulice preda mnom beže

I prsti se klone moga čela na kome se svet zapalio Reči su mi u travu zarasle Tišina ti je raznela glas Stvari mi siva leđa okreću Po tami moga tela opaka svetlost šestari