Korisno znati

Da li su opasni miomi u trudnoći? Zašto nastaju i kako ih sprečiti!

Miom je čvrst, mesnati tumor, sagrađen od gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice i spada u benigne tumore materice

Objavljeno: 24.05.2016. 15:16h 14:22h
Autor:
Foto: Thinkstock

Šta su miomi?

Miom je čvrst, mesnati tumor, sagrađen od gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice i spada u benigne tumore materice. Najčešće se otkriva kod žena koje su u punoj polnoj zrelosti i aktivnosti, obično se javlja oko i nakon tridesete godine života. Ponekad, ali veoma retko nastaju tokom puberteta ili ranije. Miom raste i napreduje sve do menopauze, a posle dolazi do njegove postepene spontane regresije i atrofije.

Gde se obično pojavljuje i kakvi su simptomi?

Miom može da se pojavi na bilo kom delu materice, ali se najčešće javlja na telu i istmusu, a daleko ređe na grliću materice. Razvoj najvećeg broja mioma materice javlja se bez ikakvih simptoma. Simptomi se obično pojavljuju tek kada miom dostigne izvesnu veličinu i počne da pritiska susedne organe, prvenstveno bešiku i rektum. To su najpre osećaj punoće u donjem delu stomaka, učestalo mokrenje, tegobe pri mokrenju, zatvor i bol u krstima. Od simptoma su tu još i neuredna menstruacija, kao i produžene obilne menstruacije.

Zašto nastaju miomi?

Još uvek uzrok nastanka nije potpuno poznat. Ipak, smatra se da ulogu igra uticaj hormona estrogena i progesterona. Najčešće nastaju u vreme mogućnosti začeća žene, a vrlo često često se otkriju i tokom trudnoće. Ipak, smatra se da je miom uzrok neplodnosti u dva od deset odsto slučajeva. Ako je miom jedini uzrok neplodnosti, nakon njegovog odstranjenja, 40 odsto žena ostane u drugom stanju.

Plavo ili roze: Kako otkriti pol deteta u ranim mesecima trudnoće!

Foto: Thinkstock

Da li miomi smetaju u trudnoći?

Ukoliko miom postoji pre i za vreme trudnoće, u drugom i trećem tromesečju, može znatno da se uveća, pa samom tim i da napravi komplikacije kao što su spontani pobačaj ili prevremeni porođaj. Uz pojavu mioma u trudnoći javlja se i IUZR ( intrauterini zastoj rasta), koji uz miom povećava rizik od nastanka smrti ploda za dva i po puta. Zbog toga trudnoća sa miomom spada u visokorizične trudnoće, gde je odgovarajuće praćenje trudnoće od presudnog značaja za uspešan porođaj. Zato iako je njihova priroda obično dobroćudna, miome je potrebno pratiti u toku trudnoće, kako ne bi došlo do eventualnih komplikacija.

Kako se dijagnostikuju miomi u trudnoći?

Najčešće se dijagnostifikuju ultrazvukom, jer se najbolje oceni i njihova veličina, a može da se dobije i procena rasta. Kod budućih majki, porast mioma je najčešće u prvoj i u drugoj polovini trudnoće, a razlog tome jeste povećanje nivoa hormona u toku trudnoće. Porast se objašnjava i uvećanjem glatkih mišića, kao i visokog nivoa receptora za estrogen i progesteron u zidu materice.

Da li miomi mogu da utiču na porođaj?

Najvažnije je da miomi budu ultrazvukom dijagnostifikovani, kao i da im se odredi položaj u odnosu na porođajne puteve i posteljicu. Procena njihove veličine i porasta nekad može da bude ključna u određivanju načina porođaja. Retko kada kakon porođaja može da dođe do izmene samog mioma, kada je neophodno njegovo što ranije hirurško vađenje.

Jedna mama otkriva: 5 najvećih razlika između prve i druge trudnoće!

Foto: Shutterstock

Da li miomi mogu da postanu maligni?

Strah od toga da ovaj dobroćudni tumor postane zloćudan praktično je bezrazložan. Dokazano je da manje od jedan odsto mioma može da pređe iz benigne u malignu formu.

Kako prirodnim putem protiv mioma?

Ukoliko imate miom, prvenstveno bi trebalo da smanjite unos mesa i masnoće. Ishrana bogata mesom podiže nivo estrogena u krvi. Izbegavajte zasićene životinjske masti, kao što su mast, loj, masnoća u mesu, mleku i mlečnim prizvodima. Koristite maslinovo ulje i riblje ulje i jedite morsku ribu. Proteine uzimajte iz povrća i integralnih žitarica. Koristite proso, heljdu, zob i integralni pirinač. Redovna fizička aktivnost pomaže organizmu da se oslobodi viška estrogena. Trebalo bi da se redovno bavite nekim sportom ili svakodnevno da pešačite.

Za borbu protiv mioma

Trebalo bi da jedete dosta soje, pasulja, graška, leće, krompira, šargarepe i drugog korenastog povrća. Uzimajte što više biljnih vlakana, pijte osam čaša vode dnevno, izbegavajte alkohol. Eliminišite suhomesnate proizvode, gotova jela i namirnice sa veštačkim bojama i aromama.

Poruka Seke Aleksić svim ženama: Ne čekajte da vam otkuca biološki sat!