Pećine Srbije - mesta gde se prepliću misterija i prošlost

1. Ceremošnja pećina - amfiteatar belog nakita Laskava titula najlepše pećine u Srbiji pripada ovom prirodnom spomeniku praistorijskog nakita. U pećini ušuškanoj na severu Homoljskih planina možete videti galeriju stalaktita i stalagmita ako pođete putem pet prostranih dvorana, od kojih je najatraktivnija Arena. Naziv nimalo nije slučajan, jer ova dvorana kao da je preseljen amfiteatar starog Rima. Upravo tu se nalazi i najimpozantnija zbirka pećinskog nakita, ali i ostaci pećinskog medveda, koji posetiocima otvara vrata vremeplova 100.000 godina unazad. Ako primetite da vas je obasjala neverovatna svetlost, pogledajte u plafon pećine i bićete verovatno iznenađeni snežno belom bojom nakita. Ta belina uz raznobojno dekorativno osvetljenje daje jednu romantičnu notu ovom arheološkom bogatstvu. U susednoj Ponorskoj dvorani, od mnoštva pećinskog asesoara, izdvaja se ogromna šarena polulopta. Zbog svoje ispucale i šuplje spoljašnost,i čini se kao da je ova polulopta preživela sve prirodne katastrofe. Sve vas kojima je Ceremošnja pećina dovoljno primamljiva da je posetite upozoravamo na još jednu zanimljivost - ne očekujte strujanje vazduha zbog prevelike vlage.

2. Risovača pećina - prirodni muzej gde ste rame uz rame sa neandertalcima Da li ste bilo gde doživeli neandertalsku dobrodošlicu? Tu priliku imate u srcu Srbije, gde Šumadija čuva spomenik prirode sa statuama praistorijskih ljudi. Ove kamene figure imate priliku da vidite u izvornoj veličini u mestu poznatom kao muzej paleolita. Na ulazu u Aranđelovac preporučujemo vam da obiđete pećinu Risovača i, zahvaljujući vizuelnim efektima, postanete deo sveta neandertalaca. Smatra se da je ovo jedna od pet pećina na Balkanu gde je pračovek živeo kao lovac, o čemu svedoče i figure ljudi sa noževima i koštanim bodežima. Pećinska porodica okupljena oko vatre verno pokazuje kako je golo preživljavanje izgledalo u dalekoj prošlosti. Da je Risovača ne samo ljudska, već i životinjska živa slika iz istorije dokazuju i oko 40.000 godina stari fosili: mamuta, bizona, nosoroga, džinovskih jelena, lisica i hijena. Ovaj prastari model životinja živeo je u pećini za vreme poslednjeg ledenog doba, što ovom prizoru daje još ubedljiviji praistorijski prizvuk. Kako ne biste ostali zakopani u paleolitskom dobu, mali dodir sa informacijama iz savremenog sveta imaćete u susretu sa poludragim kamenom. Ovaj prirodni nakit nastao je radom mineralnih voda, danas svima poznatih kao Knjaz Miloš. Ukoliko u obilazak krećete sa najmlađima, dobra vest je da su organizatori mislili i na njhovu zabavu i edukaciju. U samoj pećini postavljen je aparat koji pokazuje kako se stvaraju pećinski ukrasi, zato vaša deca mogu naučiti nešto što, svakako, nije deo školskog nastavnog programa.

3. Stopića pećina - zalihe zlata pored vodopada Uputite se ka Zlatiboru ili Užicu i ne izostavite prirodnu znamenitost - Stopića pećinu. Njen impresivan ulaz visok 30-40 metara ostaviće vas bez daha. Kako biste uživali u impozantnom prostranstvu i vodopadu, krenite putem duge, kamenjem ozidane staze, čiji put vodi ka ovoj, sve posećenijoj, geografskoj destinaciji. Dok stojite unutar pećine, nalazite se direktno ispod puta Užice - Sirogojno. Bacite li pogled na gore, možete videti otvore na tavanicama iz kojih izbija svetlost, poput one koja prati pevača na bini. Kako biste bili što bliže jednoj od svetlećih rupa, popnite se na brdo na samom ulazu u pećinu. Primetićete sitne srebrne tačkice koje, poput pepela, padaju na vas. Nastavite li dalje duž pećine, pratite tok Trnavskog potoka, ukrašenog drvenim mostovima. Prolazeći preko drvenih stubova, stičete utisak da ste deo jedne istorijske pustolovine. Visoki zidovi izgledaju kao da se tope i obrušavaju na vas, pa vam je svetlost, koja prati čitavu pećinu, putokaz za spas i dolazak do blaga čuvanog daleko od očiju javnosti. Naime, veliki broj kada stvorenih naslagama krečnjaka, formira neobične stene preko kojih se voda konstantno preliva. Tu neobičnost kadama daje jarko žuta boja, koja vara oko posmatrača, te se čini kao da je reč o muzeju zlata pod zemljom. Prilaz ovim atraktivnim kadama strogo je zabranjen, pa vam ostaje da ih sa staze samo netremice posmatrate. U tome će vas, verovatno, prekinuti zvuk vode, koji je od ulaza pojačava kako sve dublje zalazite u ovaj pećinski lavirint. Mesto za pravo uživanje u narednoj atrakciji imaćete ako se popnete na visoku metalnu platformu, sa koje će vam vodopad biti za petama. Pomalo zastrašujuća slika pećinske atmosfere sa tankim i oštrim stalaktitima koji vise sa vrhova zidina, biće u senci vodene oaze. Idealno za jedinstven set fotografija.

4. Lazareva pećina - magična postojbina slepih miševa Ako bi postojao neki sinonim za zlatnu ribicu koja ispunjava sve želje, onda bi to, prema rečima meštana sela Zlot, bila Lazareva pećina. Legende o magičnom uticaju ovog prirodnog ukrasa neke nasmeju do suza, a neke ostavljaju u čudu. Da li je ova pećina mesto gde zaista neke želje postaju stvarnost, ne možemo da tvrdimo. Ali, da su priče oko natrprirodnih moći i te kako poznate, to potvrđujemo. S obzirom na to da su u prilično velikom broju slepi miševi verni gosti Lazareve pećine, veruje se da su upravo oni razlog misterioznih događaja. Zbog tih, u najmanju ruku, čudnih dešavanja ovo arheološko nalazište u blizini Bora nazvano je Pećina sreće. Možda bi se mnoge udavače složile oko naziva, pošto se verovalo da su nakon obilaska ovog prirodnog utočišta pronalazile svoju idealnu polovinu. Ako ste pomislili da su muškarci bili imuni na primamljive priče o ovom čudotvornom eliksiru sreće, niste u pravu. Samo su njihove želje, ipak, bile materijalne - oni koju su bacali novčiće po pećini navodno su se iznenada obogatili. U mit o čarobnoj pećini veruju i ljudi iz drugih krajeva Srbije. Oni dolaze da obave taj drevni ritual i ponesu bar jedan mali kamen, za koji se veruje da čuva i donesi zdravlje i uspeh. Da, liči na česititku za Božić i može mnogima da deluje naivno i praznoverno, ali za sve vas koji ste znatiželjni, posetite ovaj jedinstven prirodni fenomen. Najduža pećina u Srbiji, gde su se za vreme vladavine Turskog otomanskog carstva skrivali hajduci, zaslužuje da bude jedna od vaših sledećih destinacija.