Na rubu otkrića

Doktor otkriva pravu istinu o starenju: Kako da doživite biblijske godine!

Mi ovde ne dovorimo o besmrtnosti. Moj posao je da se borim protiv bolesti. Mene zanima zašto ljudi, u zadnjih 5 do 10 godina svog života, akumuliraju toliko bolesti. Obolevaju istovremeno od više bolesti, pa im propisujemo više tretmana, koji se međusobno prepliću. Zašto ne bismo pokušali da produžimo zdravlje? Ukoliko to znači produžetak životnog doba, tim bolje, poručuje lekar

Objavljeno: 27.12.2015. 11:37h 20:32h
Autor:
Foto: Youtube Printscreen / PresidentialConf

Iako se životni vek čoveka zahvaljujući modernoj medicini produžava, niko zapravo ne može da doživi preko 120 godina starosti.

Stoga se u jevrejskoj tradiciji čestita rođendan i poželi slavljeniku da doživi upravo te godine.

U Starom zavetu Bog je odredio: Moj duh neće u čoveku prebivati večno, jer je sazdan i od mesa. Stoga, njegovi će dani trajati 120 godina. Jedan jevrejski lekar uveren je da je na ivici otkrića, koje će nam svima omogućiti da doživimo Mojsijeve godine.

Samo je jedna osoba dokazano živela duže od 120 godina - to je Žana Kalman, rođena 1875. godine u Francuskoj, gde je, u starosti od 122. godine preminula 1997. godine.

U razvijenim zemljama, životni vek traje u proseku 80 godina. Međutim, lekar Nir Barzilai, stručnjak Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn u Njujorku, uveren je da ćemo, u predstojećim decenijama, zahvaljujući lekovima koji usporavaju procese starenja, moći da živimo 110, pa čak i ovih biblijskih 120 godina.

Živela je 122. godine: Ugovor koji je potpisala u 90-oj ostaviće vas bez teksta!

Foto: Youtube printscreen / Albert Einstein College of Medicine, dr Nir Barzilai

"Ideja da možemo da odložimo starenje je nova, a tvrdnje da starost uzrokuje bolest nije prihvaćena", objašnjava Barzilai.

On je svestan kako to zvuči. Milijarde dolara već su potrošene na razne izume, bilo da je reč o medicini, lekovima ili kozmetici, kojima je primarni cilj zaustaviti starenje.

Međutim, treba imati na umu kako je naučnicima pošlo za rukom da uspore procese starenja kod crva i miševa. Tome valja dodati da je, zahvalujući modernoj medicini, životni vek znatno produžen, jer je 1900-ih on iznosio samo 50 godina.

Tim naučnika koje Barzilai predvodi u SAD-u vodi bitku sa Agencijom za hranu i lekove. Ovi naučnici žele da testiraju niz lekova, koji bi mogli da imaju direktan uticaj na usporavanje procesa starenja, ali starost u SAD-u nije kvalifikovana kao bolest, a bez dozvole Agencije, sva dalja instraživanja su nemoguća.

Nabavite Božiju biljku što pre: Zapisana u Bibliji kao lek za sve bolesti!

Međutim, bolesti kao što je Alchajmerova, srčani udar ili rak, direktno su povezane sa starenjem, pa se Barzilai nada da će upravo na tom području moći da testira već postojeće lekove za starost.

"Ukoliko uspemo da sprečimo ili izbegnemo te bolesti starosti, Agencija će nam odobriti dalja istraživanja", rekao je Barzilai za Times of Israel.

"Mi ovde ne dovorimo o besmrtnosti. Moj posao je da se borim protiv bolesti. Mene zanima zašto ljudi, u zadnjih 5 do 10 godina svog života, akumuliraju toliko bolesti. Obolevaju istovremeno od više bolesti, pa im propisujemo više tretmana, koji se međusobno prepliću. Zašto ne bismo pokušali da produžimo zdravlje? Ukoliko to znači produžetak životnog doba, tim bolje", poručio je naučnik.

Prosečni životni vek od 80 godina možemo da zahvalimo medicini, jer je uspela da pronađe lek za upalu pluća, grip ili tuberkulozu, koja je u prošlosti odnosila živote.

Poslastica stara 6.000 godina: Najzdraviji slatkiš na svetu leči mnoge bolesti (RECEPT)

Današnje najsmrtonosnije bolesti, srčani i moždani udar, rak i Alchajmer, razlog su zašto ta granica od 80 godina još nije pomerena.

"Život preko 120 godina još dugo neće biti moguć. Ljudi mogu da dožive negde između 110 ili 120 godina, ali više od toga je za sada u domenu naučne fantastike", kaže Barzilai.

Razlog zašto ne možemo da živimo duže leži u termodinamici.

"Sve na Zemlji se na kraju raspadne. Čak i kada bismo otkrili naćin obnavljanja ćelija, uz pomoć regenerativne medicine, koja se bazira na matičnim ćelijama, obnovljeni neuroni u mozgu ne skladište naše uspomene, pa postajemo druge osobe. To nam je priroda već omogućila rađanjem dece, koja nose našu DNK, ali su sasvim druge osobe", objašnjava doktor.

Ova biljka me je spasila od raka: Muškarac otkrio neverovatno iskustvo! (RECEPT)